horheakimov

DOMAR VULE SA PALILULE

Seci

Kolji

Od Ruby
 
Ako misliš da se raduješ narednom danu
ne zalazi na levu stranu

Jabučki rit
ili Veson & Smit
Misliš da sa mnom možeš da se jebeš
iseći ću te bonsekom na šnite i baciti u Sebeš
sačmara
ili Popova bara
Delove tvoga iskasapljenog tela
svariće Padinska skela
Krnjača
ili vrelina zavarivača
Nadam se još jednom krivolovu
na tvoju glavu u Kovilovu
gusenice od tenka
ili Crvenka
Tvoje organe novčim
kod rumunskih kanibala u Ovči

Ako ne želiš da vidiš šta je klanica
neka ti Dunav ostane granica

Besni fok
ili elektrošok
U mirnom Vrbovskom
truneš na bajonetu mom
plikavac
ili Dunavac
na Malom Zbegu
zakopaću te plitko u snegu
Široka greda
ili otrovna kreda
Za tvoj život uzimam rentu
kada zalutaš u Čentu
moja katana
ili Reva kafana
čak ni Borča ti neće biti gorča
kada sa tobom okončam

Ako ti je draga svaka kost
ne prelazi Pančevački most
ovde si zasigurno nepoželjan gost
 

avgust 2011

...

... i on mi razgovetno kaže na odličnom engleskom koji mu je i maternji jezik  imaš blokčiće sa magnetićima na frižideru, ne moraš poruke pisati na toalet papiru  lutka jedna, a ja kakva sam ušeprtljana kao pravi jadov smandrljam neko jadno  YES I KNOW  kao da nikad nisam studirala engleski i kao da ga nisam predavala tolike godine jer ne bih znala ni na maternjem mi jeziku da mu objasnim zašto mi je žao da mu pišem glupave raporte koje će on da baci u kantu za smeće, neke i ne pročitavši, na tim finim blokčićima sa magnetićima koji stoje na vratima frižidera, jedan crveni na cvetove koji miriše na ruže, jedan oker-plavi sa plažom i morem koji miriše na so i jedan zeleni sa jelkom, irvasima i Deda Mrazom koji ne miriše ali opet mi žao. I pesma.

februar 2011.

PROSTO VOLIM

 ... kositi u maju, zaboravljen na Kosmaju ...

Ne verujem čak ni nevernicima jer sistirana istina na kojoj se insistira nije ništa čistija od čistilišta ili drugih neistinitih haristija što se nariču na mestima kojima mestimično misionare nebrojeni brojevi mesija sa veštinom Mesija ustvari su ista kao mesta kojima prolazi procesija zverstava i neverstava u hladovini Tresija dok sa druge strane brda stresa koso naleže kosa na otkoštene kosti i komadiće mesa razglobljenih telesa što se u teleteks podsvesti učitavaju kao čitanja Talesa iz Mileta ne mili mi se što se talim za ono što mi ne treba kad ovo što je život plitak je grob i za običnog insekta a kamoli čoveka ali je zato laka smrt velika do neba.

maj 2011.

... princeza Pocahontas i ženski kečeri ...

Slušam samo maestre, duborezim sestre
Djepeto Gvardiola mi je zakupio Mestre
da.mu karo herc i pik sa drafta
spravim za idola, da može se istrese
detelina s čet'ri lista i sirova nafta
u mom dvorištu ako imam sreće
dolazi mi i iz dvojke Lester

Kada slažu porastu im dojke, sise,
ni papiga ih više nedeljom ne pušta na mise
druge heroine kad ih vide počinju da vrište
droge heroina prosute za Easter
zečicama koje mama nauči da njište
sledi seno sledi slama sa drugim kobilama
dobiju u isto vreme i zooster i blister

Analiziram ko Lister, da li možda biste
bile malo beast, ne? Evo biću lepotica
unazad od pelena sjajim kao šljokica
Elena Anaya & 'Tasha Yarovenko me donesu u krevet
tužićete me Fontenu La za uvredu i klevet
u u u fontani pernem tiket
gde imam i dvojku na Servet

Nahuškam 'Skonija na kilo trule pleve
maloletnice što pipka odvedem kod Mileve
Albert je očajan jer je učio od žene
matematika bez trika nije deo teme
ove emisije, nego nagr@dno oduzimanje
drugo stanje, treće poluvreme
Cicciolina i Moana odredjuju vreme

Da li me čuješ da psujem, da proklinjem ti pleme
kakav je to poGUN genom seme da ti jebem?
današnje devojčice izgledaju k'o mrene
kopnene ribe bez mesečeve mene
što ne nose breme
hipnotišu izmišljene providne kretene
iz X u 2 zakucam na Bremen

Averzija kad u oblake i nosić se penje
lenje kao Yossi Benayoun
a opet jul je kul, dok avgust je hot,
čekaj samo keš od teše pa da snimim spot
i sve bude ful, lepše treše, lepše plešem
Don't you think she's not?
Iskreno? Privlačna je kao drot

Leveridž moje manufakture je umiljat k'o rot
jer cure su cure kad se malo jure i puno osvajaju
a veštice su seksi poput Toni Blera
od šume nogu i dupeta iz svakoga smera
ne vidim od ispod kačketa, NY, drvo života
ni iz zamka Perlez, neobeležen prelaz
iz 1 u 2 obori me Xerez

... miš mouse Lale gator Ulan Bator ...

Pupoljke u cvatu iz senke prvo sklonim

vežbanke guljajem kad postim na vodi

ledim krv u žilama kao old school Obodin

sectio caesarea da mogu da se rodim

glava puna prepuna kao cepelin plovim

nisam baš sasvim i za takvog slovim

sa vukovima bih išao crvenkape da lovim

Istočno od sunca kriju mi se snovi

prijatan sam leti kao Herceg Novi

zimi neumoljiv kao Van Persie Robin

izgubim se sam u pustinji Gobi

pronadjem tragove na švercovanoj robi

beli otisci prstiju po crnoj garderobi

prugice su tanke pogledi su kobni

Čujem kad se svadjaju za prostor grobni

sa TVa vrištanje Irene Grobnik

harmoniku svira i autobus zglobni

ako lažem nek mi isti sada prodje kroz hodnik

i sa jednom nogom kao olovni vojnik

za većinu bih bio kao Usain Bolt na drogi

izlazio bih na stazu samo kad sam grogi

Valter ima brkove krije pucaljku u horni

Popaj i Oliva, Brangelina Jolie

kada mi se ne daj Bože prikenja u školi

mogu da se kladim da će biti proliv

sakupim sve što sam srao i objavim zbornik

penali su u redu, golovi su sporni

glavni je peder, pomoćni su konji

Asocijativnost mi upada u tonik

zato stomak splasne i zategne mi gronik

džabe trubiš majmune kad smo u koloni

potpuno sam razvratan kao Berlusconi

al to znam da sakrijem i čekam kao Ronin

samovoljno se sa glavnog puta sklonim

Radovane ima neko ovde kome ću kosti da slomim

Ja sam čovek tvoj kao Dino Dvornik

preveslam Drinu i prešpartam Zvornik

De Niro se duri zbog mezimice u formi

suštinu ne menjam early in the mornin'

stučem činijicu mleka i pahuljice Corny

posle kojih bi za trening bili orni

čak i Kobe Brayant, Shaq i Robert Horry

Zablejim se u jednu tačku pogled mi se skori

čuje se lupanje 'Policija, otvori!'

komšija maskiran kao Udovički Kori

pobeže niz stepenice koje su kad gori

(what's the story) morning glory

mada mene sada više mori

ljubičasti aligator što kraj mene knjori

... kada ću te videti opet?

Moj život stoji. Ne znam više da li da poverujem u vreme. Senke koje su me pratile su nestale ili ih više ne vidim. Ranije mi se čulo zvono na vratima. Danas kroz njih ne prolaze ni mrak ni hladnoća.

Razmišljao sam možda bi trebalo da nabavim psa. Napravio bih mu kućicu na balkonu. Samo da mi se neko poraduje kada se vratim kući, neko da se igra sa mnom a kada mi je dosta samo da ode na balkon.

 Prijatelji trebaju prijatelje.

 Ljudi trebaju prijatelje.

 Ljudi trebaju ljude.

Ali teško se odlučujem na promene. Moja ljubav prema životu i moja ljubav prema ljubavi se nikada nisu srele.

Izlazim napolje da srećem ljude.

Da bi doživeo ljubav trebaš nekoga voleti. Da bi nekoga voleo trebaš ga doživeti.

Nemoj živeti ostaće loše. Nemoj voleti ostaće tuga.

Kada ću te videti opet?

 Pre ne znam koliko otišao sam sam u bioskop. Gledao sam film na pozorišnoj sceni. Zaljubio sam se u Grace Mulligan jer sam je sve razumeo.

Prijatelji trebaju prijatelje.

Ljudi trebaju prijatelje.

 Ljudi trebaju ljude.

Kada ću te videti opet?

... mestimično apsurdna i delimično grozna...

Skrajnut sam ko Kopti ali uvek sam na lopti

Metta World Peace mi je omiljeni zombi

hodam sad osećam se kao narendani krompir

u svakoj prilici za grickanje su nokti (pardon)

lak sam kao laksativ što goni na nokšir

govna retka plutaju u kraljevskoj Cockti              (samo izvolite)

Princ od Velsa je ukrštan sa svinjom marke jorkšir

Terijer u meni u trećoj je smeni

vratim se umoran kučetu i ženi

spustim glavu na uzglavlje ali deru se kreteni

ginekomastični jarčevi sveže uškropljeni

naskaču na ovce za slavu i novce sprejom obojeni

suprotno sam od imena koje pripisuju Breni

ali nisam nužno dužan kad me neko ceni

Ulepšavam se za ime Boga iz istog razloga

nosim k srcu ogledalce veličine izloga

kroz prozore se za života vidi mnogo toga

malo srebrnoga sloja spolja deluje ko droga

tada vidim samo sebe i drugo nikoga

dvehiljadedevedesettri neprestane noći Gavrilovog roga

tama me napusti naseli me dogma

Dogovor sa samim sobom se okonča borbom

prebacim problem izvanrednim lobom

lobanjom krunim cigle zakrvavim lovor

izletim go pred prazan gol da održim govor

neopravdan penal sevne zamucam na škotskom

kazino je u plamenu jer na sreću sam se igrao sa kockom

hepo, happy, hippy, hoops, hyper napaljen ko doktor

Egzoftalmus svaki pasus kao jebena struma

prežvakan gazim tragovima nekultivisanih guma

Robert Duvall je zabrinut svratio kod Kuma

ukradu mu dasku proguta ih šuma

zlo je skriveno u svakom veliko ko Duma

klompe izujem kraj puta on my way to Zuma

zajapurim se od trčanja kao Ronald Koeman

Nije samo lolium perenne za fudbalske terene

treba to i djubriti ako pitaš mene

engleski doručak i čaj pre nego što krenem

napet sam ko Jack Bauer iskoče mi vene

zbog toga me saleću i udate žene

danas mnoge misle da svojim kvazipojavama plene

fasade toplih boja hladne kao stene

Od muke odem u zeleno ko Severna Irska

crvenim se kao tepih kad treba da se tiskam

cika vriska na proslavi dever snaju stiska

kladim se na katastrofu i ulažem Kviska

bliska komšinica iz dvorišta bacačica diska

kupi women'secret spavaćicu i donji veš Lisca

kao cirkuska je atrakcija i stalno se bliska

... Dolby surround ...

Probudio sam se sa, sam se sa bolom, sa bolom koji je, koji je, sinoć zamaskiran Ibuprofenom, 1200mg, 1200mg, film tablete. Da li se u, da li se u odjavnoj špici pojavljuje posveta, posveta, 'perforiranom želucu'? Nikada neću saznati. Čim prestane tišina, čim prestane tišina u bioskopu pokupim se, pokupim se i odem, ne obraćam pažnju na slova. Voleo bih da postoji Dolby surround tišina, Dolby surround i da može da se kupi, užasna distorzija mi cepa, mi cepa bubne opne od kako sam, kako sam napravio prvi pokret glavom, prvi pokret glavom. Noga na krevetu se iščašila, iščašila od ostatka kada sam pokušao da, pokušao da ustanem. Dobar izgovor da ona ne dodje, da ona ne dodje večeras, ne bi mogao ponovo da je slušam ni za desetak minuta talentovanog sisanja kurca. Ruka me toliko boli da mi glava pulsira i gubim, i gubim ravnotežu. U slomljenom ogledalu, ogledalu, to izgleda groteskno.

Ustao sam. Nalet bola me je prostrelio kroz potiljak. Ravnomerno se razlio od karpalnog zgloba do vrata. Vrata su iskliznula iz ležišta. Uz vokalizovanu muku ih otvaram zdravom rukom. Mogao sam ostati doveka zarobljen u iznajmljenoj sobi sa slomljenim krevetom, lampom, načetim NSAIL-om i praznom limenkom Sprite-a. U toj ljubičastoj kutijici za spavanje, sobici za utehu večitih studentkinja, trpanje sponzorušica, karanje neshvaćenih umetnica, grebarniku za snošaj, nadzemnom grobu, peti sprat zapravo, postoji i šaka jada prozora okrenutih ka svetlarniku ali od toliko svetla ni zelene alge ne bi imale za fotosintezu. Sećam se kad je krevet prvi put slomljen, jedna debela je toliko skakala po meni da mi ničega nije bilo žao, samo da sam izvukao živu glavu.

Zglobni autobus je toliko razglobljen da me i leva ruka boli pokušavajući da se držim pod harmonikom za njene falte. Melodija koja mi rastvara sivu masu podseća na otvaranje i zatvaranje mešine, osećam taj vazduh koji mi zuji kroz uši.

Ili je do autobusa.

Setim se njene suknjice na falte, samo sam to zapamtio. Bilo me je sram da nam se pogledi sretnu, taman posla da je pitam za ime. Ekskurzija, sedmi razred, nazvao sam je Ana. Većina devojčica ima deo Ane ili celu Anu u imenu. Kad porastu dobiju još neka slova, kako koja. Ne obraćam pažnju na slova, to je već jasno, ali suknja zato... Suknja na falte koštala me je mnogo u životu, nadoknadivog i nenadoknadivog, zato sam danas prazniji nego juče. Ne vidim da će se to promeniti ni sutra. Reka koja je donosila vodu u jezero mog postojanja usled jakog zahladjenja u medjuljudskoj komunikaciji zaledjena je kao oči jedne prave Ane koja je zbog mene jednom obukla suknju na falte. Na drugom kraju otoka bez prepreka odnosi iz mene floru i faunu mog utemeljenja u ovom okruženju a vremenom populacija misli i emocija odumire, podižući nivo mulja u odnosu na bistrinu. Tešim se da će kroz vekovima udaljene porcije vremena potencijalna energija tog organskog otpada nekog ugrejati pred spavanje.

Vetar šiba, pojačava distorziju, čujem i treći instrument, neki limeni duvački. Nepodnošljivo je. Ali kad desnu ruku izvadim iz jakne, manje me boli. Hladnoća deluje analgetski, otupi mi senzorijum. Znam zašto ne reagujem. Nadražaji postoje, kao i spoljašnja sredina, postoje i receptori ali su ispali iz ležišta.

Voda ne miruje.

Deset je stepeni a deveti je avgust.

Ne znam kako izgledam. Reklo bi se mirno. Samo čovek koji šeta oko jezera, 7 km u 6 popodne, radio je do 5h, četvrtak je, sutra neće raditi, treća žena je na jogi, dvoje dece bi mogli biti na engleskom, pas će čekati svoj red.

- Šta ti je sa rukom?

- Ma ništa.

Jesi pokupila decu ili da idem?

... tako mi besmisla i istine ...

Pustim svoju melodiju

priljubim se uz curu u bodiju

u praznom tramvaju

da usnifam miris njene kose

da li delujem ko manijak?

subrina chocolate brown cond

neoprezno bljak

Rastresite sise kipe preko majice

ptice mokre urin na kom policajce

razlivena crna pseta

najavljuju jeseni bez leta

upijaju zrake Sunca

liznem nadlanicu da klizne

i se oseknem ko seljak

Ostavite je na miru

moja Mira voli predugo da spava

i djavoli su ispod nje

otputovali na more

mislim u Maroko

jebem li ti oko

kojim ne ciljam visoko

Sam sebe ostavim po strani

pravi govnari ostaju nezasrani

govna ljudi plutaju po parku

savesni vlasnici se naguze da skupe

iks noge, helanke i brada

na dnu ledja

preko celoga usranoga grada

Jednostavno me vredja

jer sam jednostavan

kao virus

napisan da kvarim

zapisujem da starim

kome da se javim

na automatskoj telenor centrali

A kad se prebacim

na stranu prema okeanu

tiho jecam

kad odem da pecam

nekada se igraju deca

na ulici gde spavam

i sanjam kraj sveta

Kvake ne postoje

vrata izmedju besmisla i istine

ostaju zatvorena

ljudi hvataju krivine

mrtve gupike od bronze

na dnu kugle nema magije

slepci bez dlanova zanemeli prose

... Imizol na stol ...

Ženka nakon sisanja dragocene hranjive tečnosti i oplodnje otpusti svoje pipke sa domaćina iako je predhodno radila sve da mu se uvuče pod kožu.

Pojavila se kao pala s kruške, kačila se i kačila dok se nije nakačila. Domaćin je imao obezbedjene sve preduslove za sigurno kačenje.

Embrionalni razvoj tj. period zaljubljenosti traje od 3 do 4 nedelje za koje vreme ženka izovulira šta ima i nestane. U tom periodu ona isisava sve najbolje iz svog domaćina a u zavisnosti od njegove dobroćudnosti može se zadržati kraće ili duže vreme. Jasno se uočava da u tom periodu ženka dobija podosta na svojoj masi.

U svom jadnom malom životu ženka krpelja mora da sisa i barem jednog hladnokrvnog gmizavca ili kakvog beskičmenjaka. To nekada može potrajati i danima. Medjutim njeno potpuno evolutivno  ispunjenje nalazi tek na homeotermnom blagougodnom domaćinu, preko jednog ili dva prelazna domaćina. 

Zato sam je nazvao Trixena.

Trixena ti si jedan običan parazit!

Već danima imam febru, hrana mi je grozna, beonjače su mi žute i pišam krv!

Šta si mi to prenela Trixena, kurvo iz Ruena?

...osvrni se oko sebe ...

Zavrtim se sam od sebe bez obzira na vreme

weather channel menja teme

ne nanosim kreme, na lice

imam facu koja prenoći u pacu

i smirenu narav

naložim se kao peć na lož i na ulje

udjem garav ko Nadal i izvadim gaće iz...

...fioke

Miki Maus hoće sa mnom da obara ruke

posle par šamara hoće i vidara

Vidara kod hećima, stigle su ga muke

nešto ovde ne štima

na tramvajskim šinama stojim evo satima

školjku svoga bića sakrijem u biser

jebeš devojku koja nema...

...karakter

Apokalipsa se topi kao sladoled u podne

neke priče su neophodne ovde

neke pičke hoće dok su zgodne

ali su pogodne ko klompe

polne ravnopravnosti cvetaju u javnosti

nezgodne su kao riblje kosti

pop sa ribljom kosti, Gospode...

...pomiluj

Javno nekad davno po.Milovan.je sramno

silovan.je u kućnoj atmosferi

Sony Bravia se ceri, podr(a)žva grimase

prase za Uskrs vredi kao Pera Božić

nožić iz Švice mi se zabode u lice

oko za oko zube kod zubara

pregledam ponekad da ne dodje do...

...karijesa

Ekstravaganca pozlaćenog lanca

vredi kao luka u Rumuniji

Konstanca neće da se uda za Alberta

i Nebraska, ne fali mi daska

pre će biti da mi manjka bar norveška šuma

od kuma nije doš'o televizor

gramofon i ploče kakav divan...

...poklon

Vijadukt me vija ne nalazim izlaz

otvorim kiosk i nazovem se Rijad

marokanska bašta, Marakeš sunrise

mašta špajz ostava u vili

jeste bili il debili?

povremeno spazim more sa svetionika

mrak je uramljen, visi kao...

...ogledalo

Inverzija konvecija, invencija konverzija

poodavno odjavljen prevremena penzija

hipertenzija i loš holesterol

krti krvne sudove pružene kroz telo

pucketanja prate Wagner.ovo delo

smelo trideset i prvi dan precrtam u prvi

performans je propao nije bilo...

...nikog

... a dogovor kuću gradi ...

Odnese me vetar, pa me lako baci

tako da svako može da me zgazi

ponekad se osetim ko papir

bazalni metabolizam održavam na kafi

dok je crno ne mogu da zaspim

ponekad se osetim ko vampir

utrčim u džunglu

kad me čovek prati

ponekad se osetim ko tapir

Direktno u centar, za jedan milimetar

niklovana cev još uvek se puši

ponekad se osetim ko metak

vrat mi poplavi neznanje me guši

mojoj žuči vazda nedostaje meda

ponekad se osetim ko bedak

imam šta da kažem

ali površinu nemam

ponekad se osetim ko letak

Krčim svoju stazu kud god da je bila

u prljavo belim rukavicama

ponekad se osetim ko da imam stila

poklonim joj stoprocentnu pažnju

duša spava sama na lovorikama

ponekad se osetim kao dobra vila

iz mene polako iskapava život

preko kapaka uhvati se skrama

osetim se kao srce u kome je kanila

Obećam drugima što ne mogu sebi

vezanih očiju istrčim na derbi

ponekad se osetim kao pravi krembil

mahnem krilima, podignem cunami

ima trenutaka kad me svetlo mami

ponekad se osetim ko leptir

neprestano se rasipam ka svugde

i sažimam svetove što se kriju iza duge

ponekad se osetim ko svemir

Sidjem niz stepenice jer ne trpim gore

bolje nije ni kada otputujem na more

ponekad se osetim ko koren

od nedostatka kretnje

gomilaju se smetnje

ponekad se osetim ko skoren

pa doživim distrakcije

koje proizvedu reakcije

ponekad se osetim ko stvoren

Tešim okolinu, glumim veličinu

pa ih oteram sve u pičku materinu

ponekad se osetim ko lekar

razvlačim se sporo i pucam po šavu

uzmem šaku lekova i sipam u glavu

ponekad se osetim kao apoteka

prebiram po sebi šta će da osedi

keramički zub vremena sam po sebi vredi

ponekad se osetim ko deka

Izlupan sam, sviram pokidanih žica

daleko se vodim dalekovodima ptica

ponekad se osetim ko zveket

našpanujem se za prijem

na koji odlazim bez želje da pijem

ponekad se osetim ko reket

meket koza čuje se iz voza

tanjir je divan al je batak grozan

ponekad se osetim ko Semjuel Beket

...pamćenja eutanazija...

Sednem lepo na 61 i odem
u pizdu lepu materinu
inače bauljam kao slepo kuče
ispod kapuljače
brinem se za one
za koje lepo više ne brinu
istresem se iz gaća
na poledjinu
medalje
pa se vozim sve do Ralje
a iza Ralje nema dalje

Ne lečim se više
ali zato se lešim
od reči
video sam dete koje teši
čoveka koji kmeči
uspavanom gradu pevam rebuse
koje ne može da reši
umesto uspavanku
svako jutro na rastanku
gradjanin Kejn je napustio zgradu
ustanem i zakuvam kafu

Prepadnem se u mraku koji sija
zmija što je nosim na belom fraku
uz slova V&T se uvija
jedina plava mamba
u jednom jedinom
crvenom krvnom elementu
imam dovoljno kiseonika
da podignem bika
što se zove Samba
plešem tudje snove
za vrlo malo love

Ljubavi ipak vrlo malo nedostaje
kada je pretočim u piksele
stvar vrlo prosta je
vitalan sam jer duhovi ne stare
začaran sam
kao vračarske straćare
čaroban sam
kao vračarske tračare
vrlo mi je grlo
slobodno od magle
i ćutim kad dosta je

Dosta je samo kad ubijaju u pojam
glavonošci na koje hemotaksa
ostavlja dojam
bojam.a koje dobijam iz praha
nacrtam liniju uzdaha
liniju života
odjekuje po partijskoj liniji
'seci skota'
pre nego se u zagrljaj umotam
uplatim na puna pluća
bez obzira kolika je kvota

Samo moja kockasta kuća
su mir i memorija
zato na Lešće sada idem češće
da samo slušam tišinu
i gledam niz vetar
od pišanja me zaboli bešika
čak i kada sam somnolentan
zaborav tinja
ubio sam pisca
sahranio pesnika
ostala je samo životinja

Kapadokija, to je mesto iz snova
kapa dole jer velika su retkost
kao mamutska kljova
te senke peska
i taj oblik kamena
umirujuće srce male Azije
nošen od bruke
četvoronoške iz buke
i dalje bauljam iza okuke
univerzalnog leka
protiv pamćenja eutanazije

 or joker and the thief ?

Snovi su uzani granični pojas koji je dodirivao dva sveta.

Uzan kao obrisi Sunca koje je sakrio Mesec.

Njihovi snovi su bili veliki.

Epski.

U ulici Grosadmiral Princ Hajnrih br. 17 svanulo je uskršnje jutro. Pismo u kome je spomenuto sećanje na Krakov spakovano je u beli koverat i uredno adresirano. Blago nagnuta ali posve jasna slova otkrivala su diplomatsku odmerenost i popriličnu smirenost. Čaj od mente hladio se na kuhinjskom stolu.

Na drugom kraju grada ali ne predaleko, na suprotnoj obali reke Spri jedna soba krcata je cvećem. Crvene i roze ruže budjenje čine mirisnim, soba odiše svežinom. Uzvišena postbarokna ogledala stvaraju slike neponovljive prirode. Iako aprilsko Sunce oduzima deo njihove srebrne hladnoće stvarajući blještave bele odsjaje jedino se zlo ogleda u njima.

Imao je svet u rukama.

Sanjao je taj san i ranije. Svi njegovi likovi bili su na dlanu. Video ih je jednom davno u zemlji u kojoj je živeo, sedeli su u mehani ili su jahali magarca, plakali su na sahrani ili su trčali niz makadam, molećivo su govorili ili su pripovedali.

Nosio ih je sa sobom. U časovima potpunog prepuštanja sa mirisom čaja od mente u sobi unosio je život u njih. Trag na papiru postao je neobrisiv. Jedan novi svet po ugledu na prošli nastajao je iz dana u dan.

Sanjao je svet u rukama.

Snovi su kadkad postajali košmari jer iako budan pun sebe i siguran u priče koje su mu pričane svoju podsvest nikako nije mogao da kontroliše. Kontrolisao je sve oko sebe. Sve ih je imao u šaci. A šake su rasle i rasle. Likove koje je brisao nikada nije ni video. Samo ih je brisao. Odsečni potezi na potpisu za otpis. Vraćali su mu se u snove. Budio bi se sam u prostranoj sobi koja je izgledala ženstveno zbog ruža i gutao lekove o kojma nije znao ništa.

Ujutro bi nastavio da gradi jedan novi svet po ugledu na neki budući. Tragovi te arhitekture su ostali preduboki.

Dest dana kasnije opet će sanjati.

Deset dana kasnije oni će se sresti.

Deset dana kasnije Mesec će pomračiti Sunce na gotovo dva sata.

Ideja o mostu koji spaja i razdvaja, granici izmedju dva sveta, našeg i njihovog, ovostranog i onostrnog, o mostu sa 11 lučnih otvora starijem od kontinenata došla je u snu. Bila je sreda.

Ideja o Lebensraumu koji će omogućiti novi život novim, čistim ljudima došla je u snu. Bio je siguran u nju kao što je bio siguran u protokol koji ga očekuje u toku prepodneva. Bila je sreda.

Audijenciji nije prisustvovalo mnogo ljudi.

Ivo Andrić je predao konzularne akreditive kancelaru Hitleru.

Hitlera je igrao Sean Penn. Andrića je igrao Johnny Depp.

Sean Penn je bio od plastike. Johnny Depp je bio od silikona.

... od filmske trake napravio sam treger ...

Vrcavi Ben Stiller je upoznao matorca

Jay & Silent Bob su poslati od Tvorca

novca nema ni u filmskoj pari

gola Olga Kurylenko u hladnoj plitkoj bari

svaku rusku bajku jako slabo varim

želudačnu kiselinu povratim na ispeglane stvari

ispegliram ustvari

obratim pažnju na ponudu i tražnju

'u vražju mater kupila si parter!'

Anemičan pogled bacim ka balkonu

u crvenom balonu, letim preko zida

u dalj na daljinu, u jebenu Indokinu

ananas i svinju i koladapinju

u Grand Canyon Colorado

kao Marlon Brando recitujem šupljega čoveka

ostanem bez mleka

Mathilda otrči da donese drugo

Samuel L. Jackson ne zna vozit' Yugo

Licitiram kad biram ko će da mi svira

Goeffrey Rush logoped sedi kraj klavira

dok pišem stihove mi kontroliše lektor

Hannibal 'The Cannibal' 'čuvaj se Clarice'

miris smrti drugi sektor

poručnica Ripley ga daje iza ledja

it's all in the rist

zašrafim se s'obe strane kao dupli nipli

kad je platno medja

Ideju za klatno koje radi iza scene

ne mogu da dopišem dok ne dokači i mene

imena sa spiska na kome se tiska

njih manje od 300 a ostalih milion i 200

imaju kod kuće rezervisana mesta

Donald Sutherland i Jack u prvom redu Staples.a

komad lešog mesa iz Delikatesne radnje

kao striptizeta Demi Moor te oslobadja stresa

biće ti to zadnje

Jalov je to posao što si scenario nosao

gde god da si pošao

kokice su prosute pred skute

prav(n)e plavuše Reese Witherspoon

novonastali hiperzbun

počistim sa njenom kašikom

trudim se sa pričom kao Rachel Green sa kosom

al Al Pacino ne razgovara sa bosom

on je bos... i go

Uspavam se u tri sloja Di Caprio fazon

srčem srcem kurčim kurcem

popijem Amazon(dot)com

probudim se sa Heath Ledger.ovom maskom

Ace Ventura pet detectiv nije mi dorast'o

izgledam ko klošar

i smrdim na rasol

ne mogu više da sastavim kraj s krajem

ponavljam se kao izgubljeni jebeni Bill Murray

'Mrmot je onda zavio čokoladu u foliju'

'nije nego, ajde ne lupetaj

šta ti misliš da je neko retard

da sam sedi kući i da preko neta

čita tvoj sinopsis, koji ima veze s mozgom

koliko Billy Zane sa potopljenim brodom!?'

ipak ko Andy Dufrense imam jak motiv

da kad neko nešto sere protiv

poput Hilary Swank istog sastavim sa podom

 ... nosim toplinu ...

 Nesreća se desila na auto-putu.

On je vozio prebrzo, video je da ne može da ukoči pa je dodao gas. Potrajalo je kraće. Bio je sam.

U sobi je vrućina.

Ona se prevrće. Udara rukama po jastuku. Nije to nesanica. Nije ni krivica. Proračuni se ne slažu. Korporacija će reći svoje ujutro. Deca spavaju, ne čuju se.

Ljudi njihovih godina ne rade stvari koje oni rade. Oni bi trebalo da imaju decu a imaju mačke. Oni bi trebalo da beže na produžen vikend a beže od stvarnosti. Oni bi trebalo da se prepuste jedno drugom a ne da se guše. Oni očekuju potvrde okruženja. Oni ne vide da se to nikada neće desiti.

Čuje se klavir iz potkrovlja.

Ona ne gleda ali može da preskoči prepreke pred sobom. Ona ne sluša ali muzika izvire iz nje.

Unutrašnji bazen ispod kuće.

On pluta. Ništa ga više ne vezuje za tlo. Rekao je svoje, reči sada odzvanjaju.

U daljini se vide starešine.

Konji izbacuju maglu iz nozdrva. Mesec će izgledati kao sablja.

Ubijanje je u ljudima. Neko ih voli kod kuće iako će oduzimati živote. Niko ih neće sprečiti da potegnu.

Poruke na sekretarici. Glasovna pošta. Pismo u sandučetu. Propušten poziv. Neisporučen e-mail.

Zaljubljeni parovi se voze po oblacima.  Nesudjene ljubavi se provlače kroz blato.

Park je olistao.

Zavijaju sirene. Zebra je prazna. Sunce zalazi iza naselja.

Ogledalo u izlogu prodato je prošle nedelje, niko još nije došao da ga pokupi.

Beskućnici spavaju u cipelama. Nemaju svi svoj broj, ali svaki ima svog psa.

Njima su ulice sobe i predsoblje.

Poljane su doterane. Igta se fudbal. Igra se ragbi. Trči se u krug.

Dvorane su doterane. Igra se košarka. Igra se tenis. Reflektori obasjavaju pozlatu.

Šta će im večeras odvraćati pažnju?

Da li će upaliti sveće ili kamin i praviti romantičnu atmosferu?

Koliko razbojništava će proći bez žrtava?

Gde se kriju svedoci?

Čiji će iskaz presuditi?

Bio sam previše umoran da uključim vesti kada sam došao kući.

Spustio sam roletne. Legao sam u krevet.

Sanjao sam da sam morska struja koja nosi vodu ispod površine okeana.

... godinu dana ranije ...

ZBOG MINIMALNOG INTERESOVANJA JOŠ JEDNA GOMILA SRANJA

Izdavačka kuća ’’DUCA CIGAN JE IZ BEOGRADA IŠAO BRODOM U EGIPAT’’

u ediciji ’’32.FEBRUAR’’ spremila je 13 novih, baksuznih, naslova:

1. PRASE SE KUJE DOK JE VRUĆE

nenadjebivi kuvar belosvetskih kurvara koji su bolje poznavali geografiju nego Džuvara

2. MALA NOĆNA MUŠTIKLA

danonoćna studija o tome kako ostaviti pušenje dok spavate

(neprimenjiv na one što ga puše iz duše)

3. SEDEO SAM NA OBALI REKE PEDER I ŽVAKALA SAM

ultimativni vodič kroz preobraženije 1/2

- kako ne osedeti posle hormonskih injekcija

- uticaj vodotokova na prihvatanje novog sebe

- uloga svetloplavog Orbita u menjanju elektronskih orbitala drugopolnih atoma

4. BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA

steeplechase roman o beogradskom podzemlju, prefinjeno, prečišćeno i sa pročelja p(r)očešljano izdanje na znanje

5. KOLENCE, UVCE, NOS

zbirka poetično-patetičnih krajeva ljubavnih vikend romana (Panić) koji su tokom prošle godine objavljeni u Gloriji a u kojima je makar jedan od likova pokidao ukrštene ligamente kolena, bio klempav, estetike radi operisao nos

6. ...I GOVNO ISPLIVA NA POVRŠINU...

Chevy Chase roman o izdvajanju iz sredine (hleba), odbacivanju kore (za kitu & pibanicu) primitivizma, suvom kvalitetu, vlažnom kvant.i.tetu, tetama i natalitetu, tetkama, 'tetkama' i 'tetkama' &  tekmama i tek mama da me vidi sada, pisan prostim fudbalerskim stilom o malom koji je uspeo mnogo, nogom

7. KLAUDIKACIJA POSMRTNIH OSTATAKA

srednja sveska trilogije o jetrvinom lešu koji je nestao tragom i iznenadio sve osim bravara Nešu koji je pobegao s Blagom

- da li će se Blagov otac, nosilac partizanske spominjalice u 99 godini života odreći deteta preko novina, Vijesti?

- u koliko primeraka se jetrva klonirala?

- čiji su posmrtni ostaci došepali do čijih vrata?

SAZNAJTE ODMAH!

8. TUBI RUBI BILIRUBIN

almanah o urinokulturalnom nasledju vaše nove devojke koja lepi slince ispod slavskog stola, sipa jogurt (0.1%mm, pa to nije jogurt onda) u pasulj i 'ne zatvara zubnu pastu'

9. LEPA BRENA LEPO GORE

transkript prisluškivanog telefonskog seksa izmedju domaće dive i majke maloletne dece sa jedne strane i bivšeg potpredsednika USA ('može karu da mi kusa') sa druge strane posle čega je Al utripovao ManBearPiga i posvetio se ekologiji

10. BABI OD RAMENA PIŠU DO KOLENA

degutantna ispovest što ju je sastavio matori Ramen, Plamen Ramen, najkuratiji cigan medju romima, koji je pod stare dane častio svoju višedecenijsku partnerku PPB.om futajući se u prdaru za lovca u šahu koji je gubio

11. KILO S JAJA DO ODSJAJA

priručnik za uzgoj koki nosilja rase Lenghorn koje će nositi sjajna jaja klase S koja će vam doneti još sjajniji Mercedes istoimene klase

12. LONČE IKEBANA

spektakularni modni pamflet kroz odežde za hortikulturu, hortenzije i hortintag rektum, šta god to značilo

13. DELILAH CAT

deli.kanta.n strip o sestričini Dilana Doga Delilah Cat zbog čijih je maloletnih sisića Tom Jones za kaznu morao da izdepilira oči, oči čarne da ne bi gledale

EKSPIRIJUM

Od momenta kad otvorim nebo nad glavom

pronose kroz mene toplinu

vetrovi jure preko staza pravo

oblažući svaku polovinu

Odnose sve same pobede, bez poraza

prostranstva se šire i skupljaju

za svaku grešku nema dokaza

čini se u nedogled opstaju

Od kad prekoračim stopu poslednjeg metra

želja za prostranstvom prestane

pojavi se poslednji dašak vetra

i u trenu sve nestane

HOROSKOP

Pojavljujem se u milionima kopija

nikad nisam nastajao brže

dokle god da se radjam

niko više ne može da me istrže

Ćelije infiltriram kroz fontanu sreće

proždirem armaturu gradeći beskraj

električni napon ne pada na nulu

razdvojen rastem pravo u raj

Odavno sam prešao u crveno

zelene se nečije oči na bledo-žutom licu

leži mučenik u cvetnoj žardinjeri

i drži se dušom za plastičnu žicu

Moje se telo povećava još više

niz kičmu njegovu jedem drvorede

oduzimam snove iako ih ne diram

jezera iza kože počinju da sede

Opstaću, bez obzira na verovatnoću

ne plaše me njihove fabrikovane prognoze

sve unutra sada je moj grad

i kad me nadju kosti im se zgroze

PASJI ŽIVOT

Grozna nesreća mi je okrenula lice

pogledao sam je

i od tad me jede ovo prokleto biće

jebo mu pas mater

Ugrize me pa me žvaće, ne guta moje organe

prevede me gladnog preko stola

ostavi za sobom poveliko sranje

nikako da počistim

Ja odukujem svoj život

dok kučkin sin spava

nije lako kad ne možeš u svet

traže nas šinteri

Auf, kakav pasji život vode moje kosti

a šta da radim sad, sad je gotovo

u senci doživljaja, ništa novo

moja duša je ravna

KRAJCERICE

Jedno baci pogled unapred

drugo uhvati korak unazad

a oboje stoje

Jedno napiše molitvu na papir

drugo je pročita u sebi

a oboje poje

Jedno ode pa se vrati

drugo se vrati pa ode

a oboje stoje

Jedan glas se čuje ponekad

drugi glas ponekad zaćuti

a oboje poje

Jedno je blizu a drugo daleko

jedno bez drugog ne mogu

dobace do crte

i padnu preko nje

a neko treći pokupi krajcerice!

(u ovoj igri svi gube)

DNK

Glavna pumpa duboko u sporednom naselju

gubi snagu, presušuje polako

nema ko da napuni bazene, ne plače mi se

i više ništa ne protiče lako

Osim što je kiša sprala moje instinkte

kroz rešetke, pravo u slivnike

kroz sluzave tunele, napuštene, isečene

razaznajem samo krike

Motore moje sagoreo je prazan hod

uželeo sam se da se uležim

ne znam da li sam za sobom zapalio most

vodi me slobodno neću da ti bežim

Jer ozonske rupe na mojim plućima

ne dišu za mene

krvni pločnici više ne saobraćaju

kroz moje ostrugane vene

Na raskrsnici sam slepe ulice i moga bića

a ne vidim na oči

da mi je da imam samo jedan sims

da makar deo mene skoči

Energije nema u razrušenim bespućima

kaplje samo haotična praznina

moj je grad očekivano sravnila sa zemljom

i više me ne brine njena blizina

... neotesani, neosetni i nesretni ...

Kliznem kao suza niz obraz
da imam odraz kao Sonny Weems
Pusti traku unazad
Freez!
odlepim se od pločnika
i skočim nazad na sims
gledam sumrak sa istoka
oproštajna poruka 'PAZI NA ODEĆU!'
Ako imaš poštu, daj, odneću?

Otvorite prozo...? Gde su ovde prozori?
svi oko mene su spori,
Siiilaaazim! Zašto je skočio?
odgovori, odgovori to baš ume da smori
Doktore šta je uzrok smrti?
Sačekajte da ga zavrtim
da vidim gde će da stane!
Inspektore sklonite se sa strane
neće da nestane!

Ne stane u jednu vreću
dole na smeću pacov mi se smeje
gore u potkrovlju u potpalublju duše
crne pločice guše
i kupatilo je deo proklete ideje
povrh svega kada u obliku kovčega
Touché!
tuš prokapa belo
nikome se sem meni gore nije 'telo

Telo se opusti
Muškarac, godine starosti, 21!
skalpel je bedan
Y rez?
U datom slučaju možemo bez
Teške povrede glave i grudnog koša
noćna smena je obično loša
miris smrskanog tela je posebno oštar
'Šta ako je zaista bio poštar?'

Ako je gotovo da ga nosim
osim ako treba još nešto?
položim ga na meko
odakle neće daleko
danas sam sam pa ga našminkam vešto
koliko se može
jedva da je ostalo kože, na licu
pogledam na ulicu
čekam zoru kada koraci počinju da se množe

Koračam sa porodicom
dvadeset kao jedan
sestra se trgne kada pukne grom
biće prolom, popodne
iz vedra neba
Živeo jeste kako ne treba
ali smrt nam uvek donese bol,
neka mu Bog oprosti što je grešio
i što je rešio kako je rešio!

(21 sat ranije)

Tvoja vrata su nestala robe
izvadi jedino pismo iz torbe
pročitaj šta piše
tvoj gospodar kroz tebe diše
trošna školjka ti ne treba više
prozor je otvoren
sumrak je snen
pridji oseti vetar
od večnosti te deli dvadesetjedan metar

...neophodno je k'o voda biti lud k'o struja...

... 13 godina ranije ...

U prozorskom staklu kupea broj devetnaest video sam četiri uspavana lica. Neonska svetiljka na plafonu treptala je neprestano, satima, još od početne stanice. Kad bi svetlela pojavljivala su se kompaktno rasporedjena na tri uzglavlja. Kad bi prestala da stvara privid mrak u kupeu je postajao sličan onom  koji je zaposeo svet van voza kojim sam putovao kući. Tokom celog dana oblaci su se navlačili na nebo. Voz je tutnjao kroz planinsku pustoš. Nisu se videla nikakva svetla vani. Mesec je bio zakriven. Mrak planinskog krša i mrak tunela razlikovao se samo po zvuku koji je dopirao kroz blago odškrinut prozor. Iako je bila zima i napolju bilo barem deset do petnaest ispod nule otvorio sam prozor jer je grejanje radilo preko svog maksimuma. Miris jednog od saputnika kao i deo prtljaga primorao me je da pustim zimu unutra.  Pored toga bilo nas je desetoro u kupeu za šest osoba, od toga petoro na strani na kojoj sam sedeo.

  Mladić i devojka  i njihovo troje male dece, pravilno rasporedjenih preko roditelja spavali su na dva sedišta do mene. Preko puta mene mladić i devojka sličnih godina spomenutim roditeljima zaspali u ljubavničkom zagrljaju tako strasnom; izgledali su mi kao da su se juče zaljubili jedno u drugo. Pored njih, baba koja je na pijacu nosila tri plave kofe. Ceo vagon je zaudarao na ovčiji sir i njene noge koje je oslobodila obuće. Nije prestajala da hrče. Odmah do nje, najbliži vratima, sedeo je stariji čovek. Ni oka nije trenuo, zasigurno znam jer sam budan od polaska i stalno razgledam privremene cimere. Bio je sveže obrijan ali i isečen na više mesta po vratu gde su se napravile sitne kraste. Oči su mu bile iste veličine kao kraste a ispred njih su stajale velike naočare sa istom takvom dioptrijom. Kosa zalizana u stranu, masna kao da je koristio sam loj a tako je i mirisao. Za prvaka u smradu on i baba bi podelili prvo mesto. Teget flanelsko odelo kao da je od laboratorijske krpe šiveno bilo je odlična podloga za perut veličine zrna pirinča. Bela košulja, braon kravata sa dosadnim dezenom, crne zimske cipele i  bele vunene čarape. Sve vreme puta čitao je dve male knjige od kojih je jedna bila ’Sanovnik’. Medjutim uvek mu je nešto u prepunom hodniku  odvlačilo pažnju.

Na posletku je i on zaspao.

Probudio se minut-dva pre nego li će voz stati. Ljudi u hodniku sedeli su na koferima na podu i pomoćnim stolicama. Nije bilo mesta da se prodje ni levo ni desno iz kupea.

Voz je naglo zakočio i svi iz uskog prolaza vagona bili su pomešani kao turšija.

Svi koji su spavali probudili su se, makar na tren. Napolju mrkli mrak. Crno do tamno-crno. Hladno do led ledeno, ni snega ni kiše, samo crno. Čovek sa sitnim očima skočio je istog trena kad je voz stao. Spakovao je svoju literaturu u unutrašnji džep sakoa, svukao crnu perjanu jaknu sa police, uzeo torbu  i hitro otvorio vrata. Krenuo je brzo da preskače preko ljudi i kofera u mračnom zakrčenom prolazu. Niko mu se nije sklanjao sa puta ali je on bio odlučan da izadje. Užurbano je sišao sa voza i došao da prozora u hodniku u visini našeg kupea. Voz je polazio. Nisam ga video samo sam čuo glas.

 ~ Koja je ovo stanica? ~ potpuno nezainteresovano pitao je neko iz hodnika.

 ~ Ne znam. I ja sam prvi put ovde ~ odgovorio je čovek sa malim očima.

... rikverc u herc ...

Ako hoćeš da se sakriješ,
da se sakriješ baš loše
pronadji na kružnom toku
otvoreno ćoše
levi direkt
desni kroše
rodjen sam spreman!
kao jarac se dere starac
samo ne znam za šta?
taj šorc je nošen
sve ostalo je mašta

Ležim nepomično kod svet(l)e tetke
nepomično kod tetke indijanca
siguran sam da sam rodjen
ko je sve bio na testerisanju lanca?
pamtim samo početke
doktor jedan?
jesam
a tu je i sestra
čekao sam tebe da se popune sva mesta
pola sata električni štednjak
na dvdeset i dvesta

Električar po zvanju madjioničar
po zvanju madjioničar iluzionista
kaže nije to ništa
zavukao je ruku u šešir
a umesto zeca
izašla je slana pereca
kaže u drugom rukavu imam i petog keca
nisu mu poverovala
ni debela deca
nosim te na vrh stepeništa
levo koleno mi kleca

Kožne djonove sam odrao do kosti
odrao do kosti dok su otišli svi gosti
ostao sam sam
naočare za sunce
kad je tmuran dan
pospremim u džep
svaki dan sa tobom
može biti lep
kad možeš sve i sama
videćeš šta će se tek tada desiti sa nama
pas se raduje i kada nema rep

Sačuvaj poslednji osmeh za mene
poslednji osmeh i ples
balon od sapunice
sa poda ludnice
poneću u les
čuvam ga pod staklenim zvonom
dok cveće u prozoru vene
propušten poziv
nema veze sa telefonom
da li me shvataš Djordje?
propušten život takodje

Ako hoćeš da se prisećaš
da se prisećaš samo dobrih stvari
onda prvo dobro ostari
starica šapuće kao kuloari
skakuće
od kuće do kuće
sa kišobranom u ruci
na muci se Maci poznaju junaci
na 'vuci' se poznaje i 'guraj'
život je lep
kad je lepa kurva

Ne postoji količina muke
količina muke koju žena ne može da skuva
kao broj Pi
što u centru kruga čuvam
tebe čuvam u epicentru
po kojoj hoćeš skali
ostaješ kao vino suva
i kada su beli snegovi pali
sve si bolja
kako prolaze crveni dani
blago prokuvani

Dolazak sreće propratiti neće
propratiti neće neka nova radost
noć jeste crna
zato se najlepše sneva pre zore
kiša ne može biti teret
nečija gadost
i uči te da se mnogo toga prašta
nekad hoćeš da napraviš svašta
pa napraviš stotinu puta gore
'Ne duri se mala
napravićeš bore'

Rikverc u herc sa pogledom u retrovizor
sa pogledom u retro
plišane viseće kockice
osmeh koji nadgradiš na lice
takav divan prizor
više od 365 puta sam naniz'o
sličuge su spremne
jezero počinje da ledi
nekada kada se padne više vredi
čak i kada je po sredi
hodanje po gredi

Ako hoćeš da se raduješ
da se raduješ što više
sakrij se u sebe
i priseti se za šta sve dišeš
a kad nestanu leptirići iz stomaka
stani čvrsto na tlo
udahni duboko
oseti kako miriše greška
ljubav je laka
ljubav je teška
ljubav ne može biti zlo

 

... po prvi put ...

Po prvi put je na ulici bila neobavezno obučena. Po prvi put je izašla iz svog stana a da nije dvaput zaključala. Po prvi put je bacila stvari sa sebe ne složivši bele na bele i šarene na šarene. Po prvi put je spustila slušalicu a da zatim nije okrenula dvaput nulu. Po prvi put je sedela neočešljana u sobi sa osećajem u stomaku, koji bi prepoznala da je ikada poverovala u postojanje intuicije. Po prvi put nije bila srećna što je sunce osvetlilo senovito mesto ispod dvorišnih jela. Po prvi put se probudila sa teškom glavoboljom koju je ranije kod drugih prepoznavala kao mamurluk. Po prvi put je zaspala sa suzama u očima i bolovima u donjem stomaku. Po prvi put je legla a da se nije dvaput okupala, prvo toplom pa hladnom vodom. Po prvi put je ispratila muškarca iz svoje male sobe. Po prvi put je bila tako blizu toga da, ležeći, iščekuje jezu koja bi se polako spustila, od koje bi se prepustila. Po prvi put je dodirivala vrhove svojih grudi onako kako to nikad nije radila za vreme kupanja. Po prvi put je bila gore. Po prvi put je bila dole. Po prvi put je neko ušao u njenu sobu a da nije izuo cipele. Po prvi put se sa nekim poljubila kao na filmu. Po prvi put je nekog čekala. Po prvi put je njena molitva bila uslišena. Po prvi put su njene grudi bile slobodne.

Po prvi put je negde žurila. Po prvi put u životu je prešla ulicu van pešačkog prelaza.

Zvala se Helena.

... prvi dan zime, pola veka kasnije ...

Poslednji put kada sam bio u Leskovcu počela je zima 1951. godine. Tri leta ranije otac je, kao priznati industrijski inžinjer, dobio premaštaj iz Niša a ja sam tek završio četvrti razred. Sećam se hotela, odmah preko mosta, kada se predje Veternica, sa desne strane, siromašnijeg nego hotel Dubočica. Medjutim majka je i sa time bila zadovoljna, prvi put je imala na raspolaganju električni štednjak, sa dve ishabane ringle, većom i manjom. Živeli smo samo u jednoj sobi, to je uvek bilo primarno rešenje zato što je otac propuštao da se učlani u partiju. Nije prošlo jedno polugodište, bili smo nasilno useljeni u vilu vlasnika najveće tekstilne fabrike u Leskovcu. Njegovu manufakturu su britanski saveznici sravnili sa zemljom, da li zbog okupatora ili zato što se kvalitetom približio engleskim štofovima, nikada nije saznao. Kako je pisalo u rešenju koje je takodje nasilno uručeno njegovoj ženi, ~ višak njihovog životnog prostora bio je dat na raspolaganje mojoj porodici na neodredjeno vreme ~ tako da smo se nastanili u prizemlju.

Dobro sam zapamtio tu zimu, ne samo po tome što je bila ledena a Ankicina majka je, iz protesta zbog samovolje komunista, skinula duple prozore i nemarno ih odložila u podrum, nego i zato što sam prvi put video Ankicu. Iako naši roditelji nisu razgovarali zbog okolnosti na koje nijedna porodica nije mogla da utiče, mi smo ipak pričali.

Bili smo upućeni jedno na drugo.

Jedini smo u ulici bili istih godina, rodjeni na isti dan, jednog kišovitog leta, išli smo u isti razred, igrali se na istoj ledini...

Masonski plan vlasti da zavadi stare i nove na decu nikako nije delovao a i naši roditelji su do leta postali dobri prijatelji, naročito kada su Ankicini saznali da moj otac još uvek ne stiže da se učlani.

Do leta smo Ankica i ja postali nerazdvojni.

Sećam se njene aristokratski blede kože kojom se uvek izdvajala na ulici u igri sa ostalom decom. Sećam se njenih velikih obraza za koje sam je štipkao a ona bi se postidela i sakrila iza kose. Sećam se njene velike kose koja bi posle svih igranja bila puna koječega a po čemu bi njena majka uvek tačno znala gde smo bili.

Dobro sam zapamtio njene oči, te svetle kestenjaste oči tamnele su kako bi Sunce zašlo za oblak ali su uvek isijavale istim nevinim, dečijim bezrezervnim poverenjem.

Sećam se kako me je gledala i moglo se pročitati iz njenih očiju

~ Išla bih sa tobom i na kraj sveta ~

Naravno da nisam tada znao šta to znači a dok sam saznao Ankica odavno nije bila više deo mog života a ja više nikad nisam osetio takav pogled.

Pogled koji me je čuvao dok sam presretao ciganku koja viče

- TUTKE! TUTKE! TUTKE! –

i molio je da mi da dve-tri a koje smo posle zajedno gulili i pravili kostur za zmaja.

- Šestougaoni, pre nego rombičan, šta kažeš Ankice? –  a ona bi mi uputila taj njen pogled, pun odobravanja i topline.

- Rep sedam dužina tela, da manje ponire – a ona bi me pogledala kao da tačno razume šta želim i već bi uzela da seče šarene hartije za rep.

Pogled koji bih uhvatio krajičkom oka dok smo išli na ledinu da probamo zmaja kog smo konstruisali. Ledina na kraju ulice Strahinjića Bana, dole prema pruzi imala je meku poleglu travu tako da smo često bosi trčali za našim zmajem. Sećam se njenog pogleda dok sam zagledan u nebo i let, i tada bi je samo štipnuo za obraz a ona bi se sakrila iza svoje kose. Neretko smo tako pored slomljenog zmaja izuveni dočekali Mesec, ili Ankicinu majku, koja bi nas odvela kući.

I ova zima ostaće upamćena, i to po hladnoći na Svetoilijskom i toliko ljudi u crnini koje ne poznajem, po Ankici i njenoj aristokratski bledoj koži i njenim zauvek zatvorenim očima.

Nikada je ranije nisam video zatvorenih očiju.

I nikada je nisam poljubio.

... budi uz mene ...

Sofi,
ne mogu da ti nadjem mesto u strofi
gde se meškoljiš i gde se smeješ
u isto vreme
dok oko tebe neki novi svet veje
imam ideje o knjigama
koje su napisane za tebe

Sofija kako budeš starija
sve više ćeš otkrivati sveta
prestaćeš da se kriješ ispod kreveta
osetićeš hladnoću severa
toplinu juga
znaćeš da pokažeš gde je sreća gde tuga
gde se na nebu crtala duga

Tvoje ime sadrži
neuništivo zrno koje gotovi mora
fijuk vetrova
koji donose talase
imaćeš u očima
slobodu srebrnih zora
pogled kojim si znala sve

Pre nego si pričala, hodala, čitala
pre nego si ikog pitala: 'A šta sam ja na ovome svetu?'
dobila si svoj svet Sofi
glavnu ulogu u jednoj sporednoj strofi
posvetu malu ostavljenu u cvetu
koja te čeka i polako zrije
tako blizu daleke Sofije