horheakimov

... neotesani, neosetni i nesretni ...

Kliznem kao suza niz obraz
da imam odraz kao Sonny Weems
Pusti traku unazad
Freez!
odlepim se od pločnika
i skočim nazad na sims
gledam sumrak sa istoka
oproštajna poruka 'PAZI NA ODEĆU!'
Ako imaš poštu, daj, odneću?

Otvorite prozo...? Gde su ovde prozori?
svi oko mene su spori,
Siiilaaazim! Zašto je skočio?
odgovori, odgovori to baš ume da smori
Doktore šta je uzrok smrti?
Sačekajte da ga zavrtim
da vidim gde će da stane!
Inspektore sklonite se sa strane
neće da nestane!

Ne stane u jednu vreću
dole na smeću pacov mi se smeje
gore u potkrovlju u potpalublju duše
crne pločice guše
i kupatilo je deo proklete ideje
povrh svega kada u obliku kovčega
Touché!
tuš prokapa belo
nikome se sem meni gore nije 'telo

Telo se opusti
Muškarac, godine starosti, 21!
skalpel je bedan
Y rez?
U datom slučaju možemo bez
Teške povrede glave i grudnog koša
noćna smena je obično loša
miris smrskanog tela je posebno oštar
'Šta ako je zaista bio poštar?'

Ako je gotovo da ga nosim
osim ako treba još nešto?
položim ga na meko
odakle neće daleko
danas sam sam pa ga našminkam vešto
koliko se može
jedva da je ostalo kože, na licu
pogledam na ulicu
čekam zoru kada koraci počinju da se množe

Koračam sa porodicom
dvadeset kao jedan
sestra se trgne kada pukne grom
biće prolom, popodne
iz vedra neba
Živeo jeste kako ne treba
ali smrt nam uvek donese bol,
neka mu Bog oprosti što je grešio
i što je rešio kako je rešio!

(21 sat ranije)

Tvoja vrata su nestala robe
izvadi jedino pismo iz torbe
pročitaj šta piše
tvoj gospodar kroz tebe diše
trošna školjka ti ne treba više
prozor je otvoren
sumrak je snen
pridji oseti vetar
od večnosti te deli dvadesetjedan metar

...neophodno je k'o voda biti lud k'o struja...

... 13 godina ranije ...

U prozorskom staklu kupea broj devetnaest video sam četiri uspavana lica. Neonska svetiljka na plafonu treptala je neprestano, satima, još od početne stanice. Kad bi svetlela pojavljivala su se kompaktno rasporedjena na tri uzglavlja. Kad bi prestala da stvara privid mrak u kupeu je postajao sličan onom  koji je zaposeo svet van voza kojim sam putovao kući. Tokom celog dana oblaci su se navlačili na nebo. Voz je tutnjao kroz planinsku pustoš. Nisu se videla nikakva svetla vani. Mesec je bio zakriven. Mrak planinskog krša i mrak tunela razlikovao se samo po zvuku koji je dopirao kroz blago odškrinut prozor. Iako je bila zima i napolju bilo barem deset do petnaest ispod nule otvorio sam prozor jer je grejanje radilo preko svog maksimuma. Miris jednog od saputnika kao i deo prtljaga primorao me je da pustim zimu unutra.  Pored toga bilo nas je desetoro u kupeu za šest osoba, od toga petoro na strani na kojoj sam sedeo.

  Mladić i devojka  i njihovo troje male dece, pravilno rasporedjenih preko roditelja spavali su na dva sedišta do mene. Preko puta mene mladić i devojka sličnih godina spomenutim roditeljima zaspali u ljubavničkom zagrljaju tako strasnom; izgledali su mi kao da su se juče zaljubili jedno u drugo. Pored njih, baba koja je na pijacu nosila tri plave kofe. Ceo vagon je zaudarao na ovčiji sir i njene noge koje je oslobodila obuće. Nije prestajala da hrče. Odmah do nje, najbliži vratima, sedeo je stariji čovek. Ni oka nije trenuo, zasigurno znam jer sam budan od polaska i stalno razgledam privremene cimere. Bio je sveže obrijan ali i isečen na više mesta po vratu gde su se napravile sitne kraste. Oči su mu bile iste veličine kao kraste a ispred njih su stajale velike naočare sa istom takvom dioptrijom. Kosa zalizana u stranu, masna kao da je koristio sam loj a tako je i mirisao. Za prvaka u smradu on i baba bi podelili prvo mesto. Teget flanelsko odelo kao da je od laboratorijske krpe šiveno bilo je odlična podloga za perut veličine zrna pirinča. Bela košulja, braon kravata sa dosadnim dezenom, crne zimske cipele i  bele vunene čarape. Sve vreme puta čitao je dve male knjige od kojih je jedna bila ’Sanovnik’. Medjutim uvek mu je nešto u prepunom hodniku  odvlačilo pažnju.

Na posletku je i on zaspao.

Probudio se minut-dva pre nego li će voz stati. Ljudi u hodniku sedeli su na koferima na podu i pomoćnim stolicama. Nije bilo mesta da se prodje ni levo ni desno iz kupea.

Voz je naglo zakočio i svi iz uskog prolaza vagona bili su pomešani kao turšija.

Svi koji su spavali probudili su se, makar na tren. Napolju mrkli mrak. Crno do tamno-crno. Hladno do led ledeno, ni snega ni kiše, samo crno. Čovek sa sitnim očima skočio je istog trena kad je voz stao. Spakovao je svoju literaturu u unutrašnji džep sakoa, svukao crnu perjanu jaknu sa police, uzeo torbu  i hitro otvorio vrata. Krenuo je brzo da preskače preko ljudi i kofera u mračnom zakrčenom prolazu. Niko mu se nije sklanjao sa puta ali je on bio odlučan da izadje. Užurbano je sišao sa voza i došao da prozora u hodniku u visini našeg kupea. Voz je polazio. Nisam ga video samo sam čuo glas.

 ~ Koja je ovo stanica? ~ potpuno nezainteresovano pitao je neko iz hodnika.

 ~ Ne znam. I ja sam prvi put ovde ~ odgovorio je čovek sa malim očima.

... rikverc u herc ...

Ako hoćeš da se sakriješ,
da se sakriješ baš loše
pronadji na kružnom toku
otvoreno ćoše
levi direkt
desni kroše
rodjen sam spreman!
kao jarac se dere starac
samo ne znam za šta?
taj šorc je nošen
sve ostalo je mašta

Ležim nepomično kod svet(l)e tetke
nepomično kod tetke indijanca
siguran sam da sam rodjen
ko je sve bio na testerisanju lanca?
pamtim samo početke
doktor jedan?
jesam
a tu je i sestra
čekao sam tebe da se popune sva mesta
pola sata električni štednjak
na dvdeset i dvesta

Električar po zvanju madjioničar
po zvanju madjioničar iluzionista
kaže nije to ništa
zavukao je ruku u šešir
a umesto zeca
izašla je slana pereca
kaže u drugom rukavu imam i petog keca
nisu mu poverovala
ni debela deca
nosim te na vrh stepeništa
levo koleno mi kleca

Kožne djonove sam odrao do kosti
odrao do kosti dok su otišli svi gosti
ostao sam sam
naočare za sunce
kad je tmuran dan
pospremim u džep
svaki dan sa tobom
može biti lep
kad možeš sve i sama
videćeš šta će se tek tada desiti sa nama
pas se raduje i kada nema rep

Sačuvaj poslednji osmeh za mene
poslednji osmeh i ples
balon od sapunice
sa poda ludnice
poneću u les
čuvam ga pod staklenim zvonom
dok cveće u prozoru vene
propušten poziv
nema veze sa telefonom
da li me shvataš Djordje?
propušten život takodje

Ako hoćeš da se prisećaš
da se prisećaš samo dobrih stvari
onda prvo dobro ostari
starica šapuće kao kuloari
skakuće
od kuće do kuće
sa kišobranom u ruci
na muci se Maci poznaju junaci
na 'vuci' se poznaje i 'guraj'
život je lep
kad je lepa kurva

Ne postoji količina muke
količina muke koju žena ne može da skuva
kao broj Pi
što u centru kruga čuvam
tebe čuvam u epicentru
po kojoj hoćeš skali
ostaješ kao vino suva
i kada su beli snegovi pali
sve si bolja
kako prolaze crveni dani
blago prokuvani

Dolazak sreće propratiti neće
propratiti neće neka nova radost
noć jeste crna
zato se najlepše sneva pre zore
kiša ne može biti teret
nečija gadost
i uči te da se mnogo toga prašta
nekad hoćeš da napraviš svašta
pa napraviš stotinu puta gore
'Ne duri se mala
napravićeš bore'

Rikverc u herc sa pogledom u retrovizor
sa pogledom u retro
plišane viseće kockice
osmeh koji nadgradiš na lice
takav divan prizor
više od 365 puta sam naniz'o
sličuge su spremne
jezero počinje da ledi
nekada kada se padne više vredi
čak i kada je po sredi
hodanje po gredi

Ako hoćeš da se raduješ
da se raduješ što više
sakrij se u sebe
i priseti se za šta sve dišeš
a kad nestanu leptirići iz stomaka
stani čvrsto na tlo
udahni duboko
oseti kako miriše greška
ljubav je laka
ljubav je teška
ljubav ne može biti zlo

 

... po prvi put ...

Po prvi put je na ulici bila neobavezno obučena. Po prvi put je izašla iz svog stana a da nije dvaput zaključala. Po prvi put je bacila stvari sa sebe ne složivši bele na bele i šarene na šarene. Po prvi put je spustila slušalicu a da zatim nije okrenula dvaput nulu. Po prvi put je sedela neočešljana u sobi sa osećajem u stomaku, koji bi prepoznala da je ikada poverovala u postojanje intuicije. Po prvi put nije bila srećna što je sunce osvetlilo senovito mesto ispod dvorišnih jela. Po prvi put se probudila sa teškom glavoboljom koju je ranije kod drugih prepoznavala kao mamurluk. Po prvi put je zaspala sa suzama u očima i bolovima u donjem stomaku. Po prvi put je legla a da se nije dvaput okupala, prvo toplom pa hladnom vodom. Po prvi put je ispratila muškarca iz svoje male sobe. Po prvi put je bila tako blizu toga da, ležeći, iščekuje jezu koja bi se polako spustila, od koje bi se prepustila. Po prvi put je dodirivala vrhove svojih grudi onako kako to nikad nije radila za vreme kupanja. Po prvi put je bila gore. Po prvi put je bila dole. Po prvi put je neko ušao u njenu sobu a da nije izuo cipele. Po prvi put se sa nekim poljubila kao na filmu. Po prvi put je nekog čekala. Po prvi put je njena molitva bila uslišena. Po prvi put su njene grudi bile slobodne.

Po prvi put je negde žurila. Po prvi put u životu je prešla ulicu van pešačkog prelaza.

Zvala se Helena.

... prvi dan zime, pola veka kasnije ...

Poslednji put kada sam bio u Leskovcu počela je zima 1951. godine. Tri leta ranije otac je, kao priznati industrijski inžinjer, dobio premaštaj iz Niša a ja sam tek završio četvrti razred. Sećam se hotela, odmah preko mosta, kada se predje Veternica, sa desne strane, siromašnijeg nego hotel Dubočica. Medjutim majka je i sa time bila zadovoljna, prvi put je imala na raspolaganju električni štednjak, sa dve ishabane ringle, većom i manjom. Živeli smo samo u jednoj sobi, to je uvek bilo primarno rešenje zato što je otac propuštao da se učlani u partiju. Nije prošlo jedno polugodište, bili smo nasilno useljeni u vilu vlasnika najveće tekstilne fabrike u Leskovcu. Njegovu manufakturu su britanski saveznici sravnili sa zemljom, da li zbog okupatora ili zato što se kvalitetom približio engleskim štofovima, nikada nije saznao. Kako je pisalo u rešenju koje je takodje nasilno uručeno njegovoj ženi, ~ višak njihovog životnog prostora bio je dat na raspolaganje mojoj porodici na neodredjeno vreme ~ tako da smo se nastanili u prizemlju.

Dobro sam zapamtio tu zimu, ne samo po tome što je bila ledena a Ankicina majka je, iz protesta zbog samovolje komunista, skinula duple prozore i nemarno ih odložila u podrum, nego i zato što sam prvi put video Ankicu. Iako naši roditelji nisu razgovarali zbog okolnosti na koje nijedna porodica nije mogla da utiče, mi smo ipak pričali.

Bili smo upućeni jedno na drugo.

Jedini smo u ulici bili istih godina, rodjeni na isti dan, jednog kišovitog leta, išli smo u isti razred, igrali se na istoj ledini...

Masonski plan vlasti da zavadi stare i nove na decu nikako nije delovao a i naši roditelji su do leta postali dobri prijatelji, naročito kada su Ankicini saznali da moj otac još uvek ne stiže da se učlani.

Do leta smo Ankica i ja postali nerazdvojni.

Sećam se njene aristokratski blede kože kojom se uvek izdvajala na ulici u igri sa ostalom decom. Sećam se njenih velikih obraza za koje sam je štipkao a ona bi se postidela i sakrila iza kose. Sećam se njene velike kose koja bi posle svih igranja bila puna koječega a po čemu bi njena majka uvek tačno znala gde smo bili.

Dobro sam zapamtio njene oči, te svetle kestenjaste oči tamnele su kako bi Sunce zašlo za oblak ali su uvek isijavale istim nevinim, dečijim bezrezervnim poverenjem.

Sećam se kako me je gledala i moglo se pročitati iz njenih očiju

~ Išla bih sa tobom i na kraj sveta ~

Naravno da nisam tada znao šta to znači a dok sam saznao Ankica odavno nije bila više deo mog života a ja više nikad nisam osetio takav pogled.

Pogled koji me je čuvao dok sam presretao ciganku koja viče

- TUTKE! TUTKE! TUTKE! –

i molio je da mi da dve-tri a koje smo posle zajedno gulili i pravili kostur za zmaja.

- Šestougaoni, pre nego rombičan, šta kažeš Ankice? –  a ona bi mi uputila taj njen pogled, pun odobravanja i topline.

- Rep sedam dužina tela, da manje ponire – a ona bi me pogledala kao da tačno razume šta želim i već bi uzela da seče šarene hartije za rep.

Pogled koji bih uhvatio krajičkom oka dok smo išli na ledinu da probamo zmaja kog smo konstruisali. Ledina na kraju ulice Strahinjića Bana, dole prema pruzi imala je meku poleglu travu tako da smo često bosi trčali za našim zmajem. Sećam se njenog pogleda dok sam zagledan u nebo i let, i tada bi je samo štipnuo za obraz a ona bi se sakrila iza svoje kose. Neretko smo tako pored slomljenog zmaja izuveni dočekali Mesec, ili Ankicinu majku, koja bi nas odvela kući.

I ova zima ostaće upamćena, i to po hladnoći na Svetoilijskom i toliko ljudi u crnini koje ne poznajem, po Ankici i njenoj aristokratski bledoj koži i njenim zauvek zatvorenim očima.

Nikada je ranije nisam video zatvorenih očiju.

I nikada je nisam poljubio.

... budi uz mene ...

Sofi,
ne mogu da ti nadjem mesto u strofi
gde se meškoljiš i gde se smeješ
u isto vreme
dok oko tebe neki novi svet veje
imam ideje o knjigama
koje su napisane za tebe

Sofija kako budeš starija
sve više ćeš otkrivati sveta
prestaćeš da se kriješ ispod kreveta
osetićeš hladnoću severa
toplinu juga
znaćeš da pokažeš gde je sreća gde tuga
gde se na nebu crtala duga

Tvoje ime sadrži
neuništivo zrno koje gotovi mora
fijuk vetrova
koji donose talase
imaćeš u očima
slobodu srebrnih zora
pogled kojim si znala sve

Pre nego si pričala, hodala, čitala
pre nego si ikog pitala: 'A šta sam ja na ovome svetu?'
dobila si svoj svet Sofi
glavnu ulogu u jednoj sporednoj strofi
posvetu malu ostavljenu u cvetu
koja te čeka i polako zrije
tako blizu daleke Sofije

... cijena prava sitnica ...

Poslednji obrok pred novi okršaj sa Barselonom Josepa 'Pepa' Gvardiole i Tita Viljanove s leva na desno u prostorijama trening kampa u Valdebebasu za dugačkim stolom sedeli su:

Ostoja što prevozi klavire

Gargamel bez Azraela

Avram Izrael

Horejšio

Raul Gonzales Blanko

Ričard Kler Danko

principal Skiner

Gabrijel Garsija Marker

Federiko Garsija Rolka jr.

comminissioner Gordon

episkop Grigorije

i na krajnjem desnom mestu kao čuvar mreže
mesar Djole što ga žene vole
a on voli da reže
i uvek mu je meso sveže.

Da li je neophodno da napominjem
da je za kolače bila zadužena Hota Hota?

  U centru stola Žoze 'The Special One' Murinjo.

 - Tumarou, maj frends,
aj tel ju d trut, uan of ju vil bitrej mi -
 

... negde duboko u muljovitom Balkanu ...

Klavijaturista je zombi
turista se najeo i pobeg'o u kombi
gosti su u transu a u mozgu trombi
i karakuš su hromi
živi kao da u toplomeru žive
ko nema u plombi nema ni u zubima
a zubi se krive
pogledi se gube
dok jedni drugima ne izbiju zube

Vriska ne izbija iz stiska
stisak se prenosi u nizak,
start, se prenosi na kraj
ovde maj dodje prvi
pa onda dodje mart
naopačke su i mačke i tačke
prve su kao pacovi dugačke
a druge su beskonačne jer ni ne postoje
gorštaci se planinskih aveti ne boje

A kasaba polumrtve svetlo braon boje
mrak je tamno sivi
niko ko je ikad bio živ više ovde ne živi
putevi su prazni
zidovi se prolaze po kazni
zidovi su prolazni, reka stoji
nikada se u plavo od maslinastog neba ne oboji
ovde je josh jedini grobar koji kroji
ako hoćeš da te razumeju, bulazni

Naslagani naslikani svi ispadnu fini
posle četrdeset dana svrše u vitrini
ako nemaju sreće završe u škrinji
a zasigurno je nemaju
rodjeni usnuli, životare svoj minus
napreduju prema nuli
nastanjeni su u kuli
ni na nebu ni na zemlji
i kada su budni dremaju

Tumaranje se ovde nauči u snu
opstanak na dnu je urodjena mana
vrhovi su sve što vidim u ovim planinama
ostatak prekriva sluzava magluština neznanja
al i neustrašivosti
od koje slede ti se kosti
ovde je i Bog rekao 'Bože me oprosti'
gomila sranja umesto torte
stoje na izvol'te

Umotvorine su proste gotovo kao prostote
preseci se prave samo svake stote
dok neko se preseče skoro svako veče
od sopstvene senke
najopasnije senke na svetu
poseduju skroz providni ljudi
čak i da nemaš strah od smrti
a ti hrabar budi
ovde se probudi

Moj krevet u motelu
levitira u vazduhu
sav u novom ruhu
turistička agencija me je uhvatila na buku
klavijaturista je zombi
za to dajem neobeleženu ruku
ako ne grešim možda ostanem i sakat
fakat teško ću da korenspondiram sa vama
al će makar moja desna da svira na svadbama

...sivi duh ...

Evidentno se uvlačim iPod asketsku kožu
moja atletska pojava vredi koliko dojava
o skrivenom nožu, u kutiji za hleb,
o skrivenoj bombi u Palati pravde,
da sve je jeben suvi led vidi se odavde
web developer maglina je za mnoge
http:// kada ne mogu na noge

Ležim sam u lampi, plutam sam po boci
škampi u tanjiru, Tennessee u koci
obroci na obroncima Knoxville stadiona
poseta po postu pola miliona
nervnih ćelija, odazovi se na poziv,
poziva te tvoja zemlja Dembelija:
>Zemlja zove horhea, akimov objavi se<

Ene! Kao duh pojavim se iza dimne zavise
od mene, sam sebe ugrizem i k'o budala pravim se
ulijem se u bojler od vile Ravijojle
izvidam si rane pa se uvijem u zavoje
štrčim kao mumija u krajoliku Savoje
tačan kao sat na švi.carske navoje
krava ti je lilava i kilava za dvoje

Gadno je to komšija, kad se ne gleda
komšinka, nego drugi komšija
situacija je lošija kad su obojca oženjeni
i otac i sin i duhovi u smeni
dužni su i meni, za neke vakcine,
brate oče, tebra duše, mis'im ovo ono sine
ideja je duh(r)ovita samo dok mi sine

'A sunca sa visine da ti jebem okrugla
meni si našao da valjaš ova rugla
kad te ControlAltDelete-nem nestaćeš ka' duga
ni majka neće moći da te izgugla'
u potpisu: 'zarobljeni duh trougla Bermuda'
cigan.kina kugla zbori jer pripoveda čuda
da najviše laju kerovi bez muda

Nakon kastracije diklofenak za bolove
hladne obloge na ranu, za ostalo je loza
doza je utvrdiva kao pokojni Toza, 'Zdravo Tozo!'
'Da li bi se tvoj duh sa nama provoz'o?'
Ghostbustersi su večeras odseli u Groznom
Casper je završio sa Josipom Brozom
pusti novi tab otvoriću ti prozor

To je sve tako pro.window i vedro kao leto
taj moj duh koji hoda kurca na bicikli
Petra Božovića sam istetovirao na štikli
a na levoj ruci sve što mi je sveto
nenavikli tanan spirit na postupke kretena
šest dana rintam džaba k'o neuka baba-žena
da se smirim nedeljom se prerušavam u pseto

...sve sem Klajna...

Volim kblo 70 ChinaTradeCentar
odatle uvek odem kući sretan
bilo da je u pitanju električna četka
ili japanska lepeza
sve što imam imam od Kineza

Roze i zeleno odelo Deda Mraza
za hodnik i kupatilo poliester staza
svetla za biciklu i papuče na štiklu
torba mi je puna, puca kao Linas Kleiza
nakrcana stvarima što ih ima kod Kineza

Naočare za vid sa dve dioptrije
Barselona ćebe da mi bude toplije
kupaći sa gomile, fluorescentne domine
digitalni sat i stik na kome piše 'homine'
privezak što zvecka da imam da se zezam
sve sam pazario danas kod Kineza

Šešir za plažu, spravu za masažu
stočić na rasklapanje, lavor za potapanje
baterije jeftine i da me želja mine
praznu Goofy kutijicu Peza
badava sam iskamčio na tezgi kod Kineza

Da se cenkam umem, za pumpu za gume
on meni brate ja njemu kume
kad napravim posao K me posle kune
jer za sitnu kintu uzmem brdo preslikača,
od stiropora mačka, zavesu, mušemu
i jednu plastičnu belu hrizantemu
samo zato što sam čovek koji ni od čeg ne preza
kad odem kod Kineza

Za punjač upaljača imam iznos tačan
za kabanicu od kiše dajem samo manje
jer se nosi jednom posle nikad više
noževi za lebac i noževi za klanje
oštri kao katane
bučice od 10 iste kao one iz As teretane
posle svega najedem se hrane
od čijeg mirisa mnoge hvata jeza
jeste istina je, ručam kod Kineza

Sit se nagledam svega što si nisam nabavio
prazna glava kontemplira
dilemu sam razvio
posle poslepodnevnog pira
po radnjama su romići mladići
i od Kineza ćeri
neki od njih verovatno završe u vezi
pa ostaje pitanje ko su im potomci
da nisu Cigunezi?

... dodiri ...

Posao je uvek završavao pre drugih. Nije imao zašto žuriti kući. Vozio bi se polupraznim autobusom 156 daleko od centra. Na aerodrom je ulazio kroz mala vrata požarnog stepeništa. Čini se da je to bio jedini ulaz sa kvakom i da ga je on jedini koristio. Drugi razlog je bila udaljenost od 'DOLAZAKA' na kojima nikada nije bio. Peo se stepenicama držeći se za gelender, pokretne je izbegavao. Na 'ODLASCIMA' je uvek birao one najdalje letove, interkontinentalne. Učtivo je pitao uvek za mesto koje bi razdvajalo dva jasno različita putnika, bakicu koja se vraća iz posete unucima i poslovnog čoveka koji ide da pregovara o velikom poslu.

Seo bi izmedju njih i potpuno bi se prepustio.

Muškarci u odelima su snažno stiskali šake jedni drugima, nekada bi se potapšali po ramenu.

Stiskao je svoje šake, neprimetno.

Momci su pratili devojke na koledž. Devojke su pratile momke u vojsku.

Ljubili su se.

Zatvarao bi oči. Jezik mu se u zatvorenim ustima polako pomerao.

Majke su plakale prateći ćerke na prvi dalji put od kuće. Drugarice takodje. Neće se videti nedeljama.

Plitko bi disao sve brže i brže.

Upijao je u sebe sva njihova pozdravljanja. Svako tapšanje, stisak, dodir, svaki osmeh, suzu,  jecaj,  svaki poslednji pogled za onima koji se više ne okrenu, sva mahanja kada ih više ne vide...

 -  Poslednji poziv za putnike na letu 156 za... -

U transu više nije čuo ništa osim aerodromske muzike koja kao da je nastajala u njegovoj glavi i odatle se širila  kroz već praznu prostoriju za ispraćaje. Posle par minuta koji su kao dnevni san naizgled trajali satima otvorio je oči. Obrisao je znojave dlanove od sedišta, progutao gutljaj vode sa automata i zagladio kosu.

Čašu je poneo kući i i već sa vrata crvenim flomasterom je napisao datum na njoj.

Kada je išao na aerodrom kući nikada ne bi večerao.

... facemook-a ubranog hajduka...

Kući se vratim isključivo na struju
čuvam sredinu života
sam počeo da živim
uključim se
kada prodje radno vreme
imaš ljude koji te neguju
bolje nego kreme
bolje nego injekcije i serumi
istine kada me poraze samo sebe krivim

Uglavnom su govna i mantil boje laži
što me obori na zemlju ne mož' da me zgazi
jer sve je to kvazi
uraslo u memlu, obavijeno u plesni
potezi su očajni
razlozi su nadrkani, besni
aperkat u levi lični opis
nije to paradentoza, copi
što krvare ti desni

Razglobljen ležim oparan k'o goblen
ustajem sa bolom u nogama
do večeri se dislocira u mozak
osećam se nelagodno kada nemam problem
izadjem napolje i povedem Prozak
keruša je srećna i kada je sama
klošar u kesama
šušti kao lišće
atrijumska tama se prošeta sa nama

Štakori na štiklama štekovani u šminkeraju
hermetični, kao konzerve konzervativni
šamari su zašuškani u dezinfikovanom raju
bezpredmetno postaju ultimativni
strah od svih onih što se boje,
u sve moguće boje
kad otvore usta
rane mi se gnoje
marš u pičku materinu koliko ste divni

Ludilo je mestimično do potpuno obično
običaj je da se ne osećam odlično
krug, dvojka iz vladanja
čist kiseonik, ukor pred uzemljenje
iškrabani hodnik,
repovi se vuku drže me za ruku
proguram se bez veze na F odeljenje
zar ćeš za malo malih lekova za veliku muku
da pišeš jebeno knjižno odobrenje?

Učaurim se kao larva,
upaučinim se kao lutka
uspaničim se kada marva stane preko puta
kao grlica se userem u gusku
odleteo bih kao gugutka
da kavez nema ogradu na struju
koja isto štiti život(n)e sredine
mediokretine koji sami sebe pljuju
Sunce je prijatelj ali retko zaluta

Sačuvaj me šta GOD od glupog prijatelja
za neprijatelje se dovijaš sam
dobijaš sliku za ram i bez ateljea
ne postoji pojam 'marketinški blam'
jer reklame te mame
više ne veruješ sebi
a ni bližnjem svom
grom udari svom silinom u specijalni dom
u sred bela dana nosimo pidžame

... duplo manje godina ranije ...

Dolazim i sedam ispod starog drveta

primeti me pa mi pridje poglavica Asteka

sešće pored mene nju da sačeka, ona će doći,

ovo je naš prvi sastanak

Njena ljubav je daleko

daleko ali ja je osećam

sedim ovde tri dana

sedim ovde sedam dana

sedim ovde deset dana sasvim sam

Sedim iznad mene nebeska poljana

staro drvo ostalo je bez grana

prilazi mi poglavica Asteka

kaže da uzalud je čekam

sedim ovde četvrtinu veka

ja mu ne verujem, ne želim da mu verujem

jer ovo je naš prvi sastanak

Njena ljubav je daleko

daleko ali ja je osećam

sedim ovde dvadeset i sedam

sedim ovde dvadeset i osam

sedim ovde dvadeset i devet godina

Osećam da prošlo je mnogo vremena

novo drvo raste iz starog semena

prilazi mi poglavica Asteka

kaže da sedim ovde već četiri i po veka

Njena ljubav je daleko

daleko i ja sad osećam

sedim ovde ali

ja sedim ovde ali

ona je umrla

ona je umrla !

...Studentski trg - Medaković III...

Kad si gosn Mišković
tvoj sam Miša Beko
i ako ostaneš i ako odeš preko

Kad si Majkl Džordan
tvoj sam Skoti Pipen
i dok sam živ ne sme niko da te pipne

Kad si dr Protić
tvoj sam Mustafa Benazra
i ako propadneš ili postaneš svoj gazda

Kad si Dejv Du(s)hovni
tvoj sam Dejna Skali
i kada budu boginje i kad je osip mali

Kad si kao Džoker
tvoj sam kao Betmen
gde nezaustavljiva sila nepomični objekat sretne

Kad hoćeš da si Čarlmers
tvoj sam kao Peri
i kada sereš kažem ti 'Ne seri'

Kad si Andjelina Merkel
biću Vuk Jeremić
i biću srećan da donosim ti kremić

Kada si za osaš
biću si za 9
vikendima posle 10 kafica u krevet

Kad si možda luda
možda nemam leka
ali opet bih za tebe redove da čekam

Kad si beba Isus
majka sam Tereza
iako nekad ne znam sa tobom da se zezam

Kad si Dejv Gahan
tvoj sam Martin Gor
i kada si zabavna a naročito smor

Kad si doktor Haus
tvoj sam doktor Vilson
uvek spreman da nagradim te smislom

Kad si kao bluz
tvoj sam kao ritam
i umesto tebe umeću da skitam

Kad si Bdat Džutim
biću Ajzak stari dekan
ne važe se žele zec a ni žele zekan

Kad si O-tentic
biću Puravita
za doručak zato moram da te pitam

Kad si rodjen skeptik
naivna sam masa
sklona manipulaciji skoro svakog časa

Kad si blaga mama
biću oštri uja
jer dete je dlakavo i ludo kao struja

Kad si bul terijer
doberman sam pinčer
i lažemo tako da nam poklope se priče

Kad si munze konza
fin sam kao bronza
jer na kraju ipak OZNA sve dozna

Kad si Tali Vejdžl
tvoj sam pingvin smoking
i znam zašto rado mene povedeš u šoping

Kad si Camember
tvoj sam softan Bri
može Gauda i Feta i svaki mladi sir

Kad si tramvaj trojka
mostarska sam petlja
putevi nam se ukršatju od samoga početka

Kad si kao nindža
i sam sam japanski ubica
od toliko crnog nam se ne vide ni lica

Kad si Erik Kartmen
biću umnumm Keni
mumlafon ti treba a treba i meni

Kad si kao Brisel
i sam postanem kisel
ma koji kurac više

Kad si kao tango
biću kao keš
ti možeš što ne znači da smeš

Kad si krv crvena 'Buba'
i dalje tvoj sam Punto
zovi me za dovoz i kada sam zakunt'o

Kad si Monika 'Harmonika'
tvoj sam Dejvid Švimer
oduvek tvoj tbra, prijatelj i cimer

Kad si Ljuba Bubili biću onaj Pera
Koji Pera?
Onaj što im ga stera

...kratka katarakta...

Mesečev sistem
u kome živim je melanholičan
zaradio sam srčanog crva sumnje
da sam dvoličan
po izbijanju na površinu
sedi odličan
rikverc u suštinu, potomci padaju
u zlatno središte Zemlje
jadničak izgoreo na Suncu
tri lica, sedam naličja
za finu uncu

Nikada nisam pao sa motora
samo sa tricikla
prijatelj na buku
u vrtu sa Isakovim jabukama
razdora, lubenica je nikla
o mukama
i stradanjima
ni govora
sve najbolje o pokojniku
i njegovim nadanjima
sutra u newsweek-u

Oči pune plave osetljive
ne trpim nametljive
poglede kroz dvoglede
beskonačne prazne duplje
kroz durbine
periskopom gledam
iz dublje dubine
površni svet površine
kladio bih se
u 19 grama lavande
da kande poput lešine

Gladni poput prošle godine
hoću rodiću
vrati se porodi me
to biće biće kopile
sa vilicama kobile
da me malo izvinete
nisam poneo širete
gomilaju se nenaplaćene štete
za možda mozga ogrebotine
prebiću se
skloni me

Ovo je sve smešna šminka
'vidi onog klovna'
'ma jedite bre govna'
ne treba mi više
ni da se obrišem
od kiše
upijam kao treset
lisice su metalne i pune buva
a pride su besne
direktan crveni
ostaje vas deset

Na karnevalu uvek nosim masku
neobradjenu dasku
zakucajte ekserima od platine
ako ne budeš odličan
dobićeš batine
izjava je koja
kao senka prati me
izgubim se u mraku
u Kotorskom budžaku
pojebem ti kraljicu
kraj partije

Melanholični Mesec
smeje se alkoholisano
drogiranom gradu
ne možeš da pretpostaviš
da gde god se pojaviš
neko tajno snima
kacigu i masku,
naočare za sunce
i L'Oreal True Match fasadu
Shell Beige C4 boje
preko lica imam !

... živ sam i zdrav ...

Sve što sledi dešavalo mi se letos.

Uz mene su bili Velja i Raša. Bili smo otprilike u istoj čorbi.
Veliki šef je dodao biber, ljutu papriku, zatvorio lonac, odvrnuo na maxi i otišao!
Ustvari u blokovima je bila nesnosna vrućina imali smo para samo za gandžu i pivo, nismo mrdali prstom.
Smišljali smo, kada bi došli do nekih para, kako bi bilo da skoknemo do Crne Gore, makar na vikend. Neke ribice koje smo upoznali na EXIT-u imale su dole smeštaj za bedža.

Tih dana sam počinjao kao nekakvo obezbedjenje u Maxi-u. Nisam nosio oružje ali sam imao opakog šefa koji jeste. Ustvari više sam vodio računa da deca ne kvare red po rafovima i da starice ne zaborave kese koje su donele sa pijace. Radio sam treću kada su neki klinci upali sa noževima i odneli desetak flaša skupocenog alkohola meni ispred nosa. Naravno to se desilo dok je moj šef u magacinu trsio jednu veliku sa delikatesa. Ispizdeo je kada je izašao otkopčanog šlica i video sranje. Meni nije padalo na pamet da zovem pandure jer mi je ranac bio pun vutre, family pack pun. Naravno odmah sam popio otkaz, što mi je u trenutku i odgovaralo
jer nestao sam pre no što su došle gice.

Nisam mogao kući jer keva mi je našla ovaj posao, svakakve je ljigavce morala da ljubi u dupe da bi me uzeli i rekla mi je da sam sam ako i ovo zajebem.

Otišao sam kod Raše, pokazao mu džidžu koju sam pazario taj dan i tu smo se potpuno razvalili, naduvali smo se kao cepelini. Zvali smo one ribe, ispostavilo se da su negde u okolini Bara. Velja je došao i doneo bombu rakije koju njegov deda pravi da obori konja. Od radže smo potpuno pali i samo smo buljili u zid.
Rašin ćale je imao ’Drozd’ na gajbi pa smo se ustali nekako da ga overimo.

’’Kada bi sa ovim mogli da dodjemo do nekih para’’
pogledali smo se medjusobno i svakome je ova rečenica bila u očima.

Vozikali smo se tako razbijeni i merkali non-stop objekte.
Prvo smo se zaleteli na menjačnicu nekog od onih kazina koji imaju prozore i vrata kroz koje se ništa ne vidi unutra. Napucan adrenalinom i još malo pod gasom, odlučan kao kada sam muvao Mariju, spustio sam pušku uz nogu i krenuo ka vratima. Nisam ni prebacio kapuljaču a dva naoružana trola sa pravim heklerima otvorili su vrata i kao da su hteli da kažu ’’Dodji kod tatice...’’
Okrenuo sam se i potrčao ka Veljinim kolima, čuka mi je bila u ustima, mogao sam da je pljunem napolje.
Uleteo sam u kola i pobegli smo u nepoznatom pravcu.

Dok sam se osvestio, bili smo u kraju gde je Maxi u kome sam do juče radio.
Parkirali smo se u mraku, izašao sam, namakao kapuljaču i poneo pucu ispred sebe. Potpuno raspamećen od predhodnog pokušaja i saznanje da ću svog bivšeg šefa, jednog opasnog jebača i pičkicu u duši, potpuno usrati u gaće, lansiralo me je u radnju.
Nije me čudilo što ga nisam zatekao na radnom mestu, to veče je kresao veliku iz pekare.
Poslužio sam se sa desetak flaša skupocenog alkohola i nestao.

’’Montenegro Montenegro, nije nego nije nego...’’ pevali smo na putu do blokova.
Neke flaše smo uvaljali u lokalnoj birtiji, dve smo dali za voz od Beograda do granice, druge dve za voz od granice do Bara, još neke smo izneli iz voza. Ribe su nam tih dana bile u Dubrovniku.  Preko dana je bilo kupanje, najjeftinije pljeske, pivo i var. Spavali smo na plaži.

Brzo smo potrošili pare. Zamenili skupoceni alkohol na pijaci pa i to potrošili. Raša i Velja su zvali svoje da im pošalju za kartu za bus. Otišli su posle tri dana.

Ja sam se zaposlio u Maxi-u u Baru. Imam opakog šefa. Na delikatesu i u pekari rade neke velike crnogorke. Sve je manje turista. Vreme je počelo da se kvari ovih dana. Najvljeno je zahladjenje.

Uskoro neću moći više da spavam na plaži !

... pola života ranije ...

Da li bi mogao razlikovati

pakao i raj, plavo nebo od tuge

zeleno polje od hladne čelične pruge

smeh od skrivene niti

da li bi mogao razdvojiti?

Da li su te primorali da menjaš

svoje heroje za duhove

vruć pepeo za drveće

vruć vazduh za hladne vesti

hladnu udobnost da menjaš za nešto veće

i da li bi menjao ti

učešće u bici

za glavnu ulogu u samici?

Kako bih voleo da

oh kako bih voleo da si ovde

mi smo samo dve izgubljene duše

plivajući u čaši one se guše

godinu za godinom

bežeći uvek preko iste zemlje

šta smo pronašli?

Iste stare strahove

voleo bih da si ovde

originalni tekst David Gilmour & Roger Waters !

... dodirivanje snova ...

 ~ Moraš u životu da imaš znak koji ćeš da prepoznaješ kao važan. Samo tebi važan. Na tvom putu bitniji od nekog drugog znaka. Bitniji nego nekom drugom na njegovom nebitnom putu.

Ako me razumeš?

Nekad će biti više znakova. Moraš da naučiš koji ti znak šta znači jer svaki svakome nešto znači.

Ako me razumeš?

Znakovi medjutim nisu mogli ni da se pretpostave, nisu se razlikovali od magle. Mogli smo do sad da ih prodjemo i preko sto bilo bi to samo nagadjanje. Magla je bila gusta, neprekidna i van naših kola beskonačna. Unutra je još uvek postojao osećaj prostora ali samo zato što je tata zatvorio usisnike za vazduh. Mislio sam kako bi otvaranje prozora bilo jednako podizanju poklopca na porinutoj podmornici.

 ~ Da bi znake mogao da pratiš, prepoznaješ i tumačiš na putu potrebno ti je još nešto. Kako bi znao da li je put kojim si krenuo pravi, ako si u bezizlaznoj situaciji i kako bi uvek pronalazio prave znake neophodno je da imaš svoju vodilju.

Ako me razumeš?

Evo na primer sada će nama auto ispred nas, vidiš li ga, poslužiti u tu svrhu. Crvena stop svetla koja se uključuju ispred nas biće znak da smo na putu, imaćemo odredjenu sigurnost. Pratićemo ih a pošto su ispred nas prva će uvek da izadju iz problema i tako će i nas da izvedu.

Ako me razumeš?

Iako sam sa zadnjeg sedišta zverao kroz prozorsko staklo pokušavajući da nadjem bilo kakav znak i delovao odsutno istinski me je zanimalo sve što je tata pričao. Hteo sam da ugledam nekakav putokaz i na taj način obradujem tatu. Naravno ništa nisam video. Magla je izgledala kao da je od sira.

Pomislio sam u sebi zašto baš ta kola i kako da znamo da su ona baš pravi izbor a tata je nastavio priču.

 ~ Nisu bitna baš ova kola, konkretno, bitno je da veruješ da su ona rešenje iz tvoje zakomplikovane situacije. Ako veruješ u to što te vodi, uvek će te izvesti.

Ako me razumeš?

Tata je sa mnom ovako mogao da priča satima, u punom zanosu, i kad je takav niko nije mogao da ne obrati pažnju na njega. Jednostavno plenio je svojim glasom pažnju svakog slušaoca. Volim kad je takav. Meni je zanimljivo, smišljam pitanja da vidim ima li odgovor baš na sve.

 ~ A možemo li ikad da uhvatimo našu vodilju? Ili barem da je dodirnemo ili ona ostaje uvek ispred nas? ~ upitao sam na odušvljenje tate.

 ~ Tako je, sine. Ostaje uvek ispred nas i njoj uvek težimo. Nekad izgleda kao da ćeš uhvatiti svoje snove, ostvariti nadanja i stići svoju vodilju. Medjutim ona ti uvek izmakne u vidu novih htenja, novih ciljeva.

Naša je vodilja sa druge strane gubila prednost nad nama, do nemerljivosti. Ugasila su se dva crvena stop svetla. Tata je tek tad dodirnuo kočnicu ali već je bilo kasno.

Bili smo u garaži vlasnika naše vodilje koja je sad bila udarena od pozadi.

Baš me interesuje kako će mi odgovoriti na pitanje šta se dešava kad ipak uspeš da dodirneš svoju vodilju?

... zagrljaji ti i ja ...

Panama
ko se to grubo poigrao s nama
da mene ostavi na severu a tebe na jugu
da i podne nam obasjava tama
preko kanala kojim prevoze tugu
mosta nema,

Kanada
preko pustare jezera ostaješ nema
kada te nema pamtim ti odsjaj u očima
svetle kao velika jezera, kao velika kočija
kao nada i putokaz severa
tebi,

Ujedinjeno Kraljevstvo
mojoj Severnoj Irskoj
tvoja Engleska, Škotska i Vels
vrati se na ostrvo, vrati se znam da smeš
ti si moje parče koje nedostaje
vrati se dosta je

Alžir
ne stidi se, laži, jer počeću da te tražim
kao kapi kiše u peščanoj oluji
kao vatru u vazdušnoj struji što prži
pa ko duže izdrži 
samo se drži mape

Nepal
postajem napet jer sve te reči na 'NE'
ne mogu više da podnesem
jer ja bih na krov sveta da te ponesem
u našu malu autonomiju
gde se samo čajevi piju

Papua Nova Gvineja
mesto je na kraju sveta
dalje od Tokija il Sijetla
koje ljudi nisu uprljali pogledom
u vreme dogledno
čuvam u mislima za tebe i mene

Arktik
a ledene su bile naše čizme
ledeni su bili naši i kaputi
ledena je bila sredina, zime,
od kada sam ti saznao ime
do danas je bila samo vrelina !

... pun krug dana ranije ...

... svako ima priču za pričanje ...

Zovem se Dam. Rodjen sam kao sedmi sin, sedme žene moga oca. Do sedme godine sam sedam puta plakao. Znao sam da nacrtam svoje ime od sedam brojeva od kojih ni jedan nije bio sedam. Sedam dana trebalo mi je da zaspim, sedam da se probudim. Sedam nauka sam savladao za sedam leta.

Filozofiju.

Matematiku.

Fiziku.

Medicinu.

Farmaciju.

Mikrobiologiju.

Fizioterapiju.

Učenje je imalo cenu. Stezala me je jaka kostobolja svakih sedam godina. Otkrio sam lek od sedam biljaka koje su rasle na sedam kontinenata. Nisam sedeo skrštenih ruku ni sedam dana. Poveo sam sa sobom sedam biologa i sedam geologa, sedam mornara i sedam fukara, sedam farmaceuta i sedam terapeuta. Otisnuli smo se preko sedam sinjih mora, preživeli sedam brodoloma i sedam kanonada. Sedam biljaka iz recepta na sedam strana nikad nismo poneli sa nama. Nas sedam što smo se vratili otišlo je na sedam različitih strana. Prošlo je sedam pomračenja Meseca i jedno pomračenje Sunca. Sedma je godina, sad će kostobolja. I ovaj put sedmi dan završavam san. Još samo jedan.

Danas zauvek. !

... and the brightest blue is almost white ...

Probudio se.

Zaspao je.

Ustao je iz svog crnog kreveta.

Bela pamučna posteljina je mirisala na san.

Zagladio je svoju crnu kosu.

Bela zrnca soli rasula su se po podu.

Ispružio je svoje crne prste.

Sanjao je opet da ima bele oči kojima vidi duše drugih.

Sunce se moglo pretpostaviti iza crnih zavesa.

Mesec je bio toliko sjajan da je izgledao beo.

U aparatu je spremio crnu kafu.

Flaša belog vina bila je do pola puna.

Sipao je u crnu šolju.

Bela činija je bila potpuno prazna.

Nasekao je crni hleb.

Beli sir je ostao netaknut.

Izvadio je iz frižidera crne masline.

Glavice belog luka bile su vezane u venac koji je visio.

Sa police je skinuo crni kavijar.

Bela fioka ostala je zaključana.

Seo je za crni sto da doručkuje.

Bela stolica je bila napukla.

Crnom salvetom je obrisao usta.

Na belom papiru nije bilo tragova mastila.

Crna vrata su se zatvarala polako i bešumno.

Naočare za čitanje sa belim okvirom bile su sklopljene pored kreveta.

Sišao je niz stepenice i obukao crno odelo.

Sante belog leda plutale su oko njega.

Na lice je navukao crnu masku.

Sve pred očima mu je postalo belo.

Navukao  je crnu bocu na ledja i prevrnuo se u vodu.

Na površini je za njim ostao beli trag.

Crni brod se ljuljuškao na mirnoj površini.

Bela jedra bila su skupljena.

Okean je bio tamno plav.

Nebo je bilo svetlo plavo. !

... Danska, Švedska, Norveška ...

I'm zen-master and a pusher

nemam srce ispod guše

I am walking contradiction

bio sam a nisam iš'o

I am silly and a frightful

nemam zašto nemam zato

I am fast because I'm light

kad te uhvatim za vrat

I am blind and I am deff

imam hir i imam ćef

I am touch and I am sound

ne govorim sve što znam

I am crazy like a horse

kad po staklu hodam bos

I'm important great team player

nikad nisam bez ideje

I am lounge and I am nerd

mekan sam gde nisam tvrd

I am institucionalized

i počinjem svaki kraj

I am lonely not alone

uvek isteram po svom

I am fish I am tank

imam bolest nemam lek

I am loser with a big win shot

ja sam svojoj sestri brat

I am bullet in the gun

imam maštu imam san

I'm not there and I've never been

u Finskoj bih bio fin !

... don't break the red tape ...

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop us, try to stop us, try to stop us

wrong!

try to stop

shut up, sit down and listen!

... i tri dečaka na M ...

Sećam se tog filma koji sam gledao davno

o opasnom momku mekog srca sa Mikijem Rurkom

koji je u običnoj devojci sa velikom mukom

koju jedva da je poznavao video nešto posebno

i sve mu je bilo ravno

kada ju je odvezlo pogrebno

Primio je na sebe obavezu

da produži njihovu vezu

tako što će vraćati u pakao

sve koji su je odveli od njega

primao je udarce i nije plakao

mrvio je sve pred sobom kao stolarska stega

Svaki put kada se setim tog filma

setim se kako je ljubav letnja oluja što nosi

ako se pustiš, lebdiš kako nisi znao da umeš

sa vetrom u kosi

letiš preko svake šume

Prisećam se dana kada si mi zakazala vidjanje

u tvojoj ulici u mom gradu

znaš, ne mogu da verujem da sam toliko puta prošao blizu tebe

gledajući druge kako prodaju i kradu

držeći svoje samo za sebe

Stigla si sa tvojim osmehom koji otapa led

led koji je stegao ulice

kao i glavnu ulicu u centru

na putu do ‚‚Le Petit Bar‚‚-a

učinilo mi se da je Sahara

Prepun sprat i prazne ulice

zima u kostima i tvoje umiljato lice

ponoć u gostima i spuštanje klice

u zaledjenu zemlju kao da može da klija

hladnoća je bila surova poput dahija

Ej devojko iz Jablaničkog okruga,

opčinila me je ta tvoja kosa duga

tvoj osmeh koji otapa led

ej devojko sa juga

najviše na svetu volim sladak čaj

a ti si moj med

Slobodni smo prepešačili najmanju opštinu u gradu

hipnotisani kao junaci Mihailovog remek dela

iz kog sam ti dao ime

u koracima osećam ritam iz pesme Stonsa

kad me cura očara pokušavam se držati rime

’da li bi sa mnom zaplesala bosa ove zime?’

Plenila si kao Mesec koji se popunjavao polako

i sve je moglo itekako

da ispadne naopako

ali bila si kadra

da budeš naročito hrabra

Samovoljno si preskočila da pitaš i odlučila da skitaš

pustila si da te vetar nosi

šetnja je postala tvoja nova omiljena igra

iako vreme nije kao u romanu

više nisi tako često sedela u stanu

Pamtim da nismo nijednom pokisli kao Miki Rurk u tom filmu

koji sam opet gledao sa tobom

ovaj put bilo je kao Sahara to je jasno kao dan

noć topla kao dan u pustinji

naš prvi zajednički san

Ej devojko iz Jablaničkog okruga,

opčinila me je ta tvoja kosa duga

tvoj osmeh koji otapa led

ej devojko sa juga

najviše na svetu volim sladak čaj

a ti si moj med

Stablo najvećeg drveta i njegova krošnja

krila nas je od pogleda u pustom parku

na mestu gde se dodiruju centar i periferija

imali smo naše korake

sinhronizovane

bila je to naša prerija

Pričao sam ti priče koje nekad jedna drugoj liče

pisao sam ti pesme toliko kao da se to ne sme

a ti bi uvek sa malo reči

učinila da samo mogu pred tobom da klečim

kao Miki Rurk pred njegovom Goldi

rekla si mi: ’Tvoja sam, samo me vodi’

Samo film u kome igra Miki Rurk nema srećan kraj

ali vodio sam te, srećnu

kao što je njega vodio njegov bes

i želja za osvetom

vodio sam te celim mojim svetom

Ej devojko iz Jablaničkog okruga,

opčinila me je ta tvoja kosa duga

tvoj osmeh koji otapa led

ej devojko sa juga

najviše na svetu volim sladak čaj

a ti si moj med

Puno njih će ti reći da stvari ne ispadnu onako kako si planirao

i da ti treba profesor Voland da bi rešio muke

ali nekada se sve sklopi kao tvoje oči

kada ti dotaknem ruke

kada izadjemo u našu tišinu

iz svačije buke

Siguran sam da znaš da ljudi koji imaju hrabrosti da se prepuste

ojačaju svoje prste

i mogu kroz njih svašta da propuste

prave manje propuste

i želje im nikada nisu puste

kao pustinja

za njih uvek jedno svetlo tinja

Početak filma u kome igra Miki Rurk

za koga znamo da se ustvari ne zove tako

govori kako svakog stigne njegova kazna

i nebitno je da li je šolja čaja polupuna ili poluprazna

pa to može da provali svako

bitno je da je po ukusu slatko

kašika meda može biti manja ili veća

jer svakoga na kraju stigne i njegova sreća

Ej devojko iz Jablaničkog okruga,

opčinila me je ta tvoja kosa duga

tvoj osmeh koji otapa led

ej devojko sa juga

najviše na svetu volim sladak čaj

a ti si moj med

... Houston do you copy? ...

početak i sekundi 10

9ak Sandra kao sebi u

n8 ga nego

7 da da ne mi što

6ar k'o

raza5

zapo4tam tek

u3povani

po2ljuju mi

Izu1om

...ledja okre0 je mi Sreća

... da li veruješ u reinkarnaciju ?

Ako na tvom automobilu poseduješ sledeće nove tablice sve su šanse da ćeš u sledećem životu biti:

1.      BG 777-HG, srećna što si živa

2.       BG 999-VO, aberdin angus težak gotovo tonu

3.     BG 061-JK, diva sa ponudjenim IQ-om

4.       BG 100-XY, sto ili muškarac ili sto muškaraca

5.       BG 197-TX, kaktus u Teksasu sa udaljenošću od drugog kaktusa izraženom u decimetrima, važi za sve taksiste

6.       BG 007-XX, Bond devojka, što znači dobre i gole sise

7.       BG 234-TV, LCD sa velikom dijagonalom

8.       BG 011-PP, privatne poruke na Mojblog serveru koje se razmenjuju u Beogradu

9.       BG 047-XL, odeća i obuća markantnog tipa

10.    BG 237-JT, hotelska soba poludelog pisca

11.   BG 206-CC, kabreuleot Peugeot

12.    BG 442-ZG, Momčilova pesma

13.   BG 045-MJ, redak Džordanov dres iz sezone '94/95

14.    BG 006-KT, klasična gitara britanske pevačice Tunstall

15.   BG 666-PČ, djavolski dobra pička ili pčela

16.   BG 057-AV, pseto neko veliko, bernandinac ili šarplaninac ili koji klinac

17.   BG 567-NN, nejubilarna krivična prijava protiv nepoznatih kradljivaca jagoda podneta opštinskom sudu u Mislodjinu

18.   BG 699-MA, vaučer za Maroko, jebem te u oko, all inclusive, sa popustom

19.  BG 101-ZS, Zastava 'Stojadin' na otpadu u ZeleSniku, na pola puta izmedju Železnika i Resnika

20.   BG 747-KI, Boing na aerodromu u Džakarti, ili pesma na albumu švedskog indi benda

21.   BG 139-FA, toliko puta ponovljena četvrta nota najvećeg hita zagrobnog života

22.    BG 111-II, full house kockara koji izvlači i petog keca

23.   BG 048-DD, veeeeeliki brushalter

24.   BG 300-AR,  poljana od tri hektara, više od pet jutara

25. BG 804-SO, dupla S krivina na pola milje pre ulaska u Sombor

26.  BG 025-MČ, mačka sa pet prstiju viška

27. BG 826-RF, poslednja pobeda teniskog tate

28.   BG 033-LP, ploča vinilka

29.  BG 167-XI, parcela na Sarijća Osoje

30.  BG 450-OM, otpornika za LED diode u Coolermaster kućištu

31.   BG 050-XU, vijetnamska valuta, pola donga, do ili ng

32.  BG 612-HP, Mercedesov twin-turbo V12 AMG motor u modelu Maybach 62S

33.  BG 321-JE, koš za pobedu u poslednjoj sekundi

34.  BG 013-IF, poslednje 'AKO' u Kiplingovoj pesmi

35.  BG 997-DR, doktor štreber sa samo jednom devetkom u indeksu

36. BG 762-TT, omiljena 'igračka' sitnih kriminalaca u nas

37.   BG 031-AL, jedno od viših stabala benijana u Indiji

38.  BG 420-ZN, pećnica za topljenje cinka

39.  BG 365-WC, šta se koristi u klonjari tokom cele godine?

Izabravši sedam omiljenih i precrtavši njine redne brojeve na Loto listiću povećavaš sebi šanse da,

nikad se ne zna, pogodiš više od šest i prestaneš da veruješ u reinkarnaciju.